Cane, alo, đe si

 To je jedna od tri predložene pesme koje su bile u užem izboru za predstavnika Srbije na ovom takmičenju lakih nota, u kojoj se, ukoliko sam razumela prilično nebulozan tekst, apeluje na neimenovanog „brata“ predsednika da uđe u kolo, uhvati ritam i anarhiju, zove mornaricu jer odosmo svi u ludnicu… Žao mi je što u Oslo ide Milan Stanković. Ne bi mi se dopalo ni da je izabrana najmanje loša pesma Emine Jahović, ali moj je problem što nisam obožavalac novijih radova eminentnog autora Gorana Bregovića ni zvuka trube. Priznajem, ne razumem najbolje Guču, ali sa Srbijom nemam problem. Poštujem takođe pravo RTS da organizuje izbor, angažuje tim, plati kako se dogovore (valjda će pretplata pokriti troškove Bregovića i ekipe)… Uostalom, glasali su gledaoci, odlučili i svaka čast. Neki sumnjivci poput poslanika Nove Srbije Miroslava Markićevića sigurno će opet tražiti „dlaku u jajetu“ i prozivati direktora RTS Aleksandra Tijanića, ali navikao je on i ume da odgovori.

Dok sam slušala Katićevu pesmu samo sam čekala da se javi Boris Tadić, jer kad kažem predsednik mislim Tadić. To se, Bogu hvala, nije desilo, ali se zato u emisiji TV B92 „Intervju sa Jugoslavom Ćosićem“ javio Stanko Subotić Cane. E, njega nisam očekivala da čujem. Sedi kolega Ćosić u studiju, uobičajeno mrko gleda sagovornika (mada je fin taj Juga, znam ga godinama) Nebojšu Medojevića, predsednika opozicionog crnogorskog Pokreta za promjene. Još se ni zalaufali nisu, kad Juga saopštava da ga je zvao Stanko Subotić Cane, dao mu svoj broj telefona u Švajcarskoj i predložio da ga nazove i uključi u emisiju kako bi demantovao Medojevićeve tvrdnje da se krije na Žabljaku. Uključuju Subotića koji saopštava da Medojević „izmišlja i laže“ i da se on, Subotić, javlja iz Ženeve gde živi već 12 godina. „Nemam nikakav problem sa zakonom niti sam ga ikada imao. Nemam potrebu da se krijem“, kaže Subotić, protiv kog je Srbija podigla međunarodnu poternicu zbog optužbi da je učestvovao u švercu cigareta. Subotić optužuje „Mišu Beka i Miškovića“ da mu duguju 50 miliona evra koje im je pozajmio da kupe Luku Beograd i Večernje novosti. Kada je trebalo da mu vrate pare, pokrenuli su kampanju protiv, jelte, ni krivog ni dužnog Subotića. U tu kampanju su uključili mnoge, među kojima i Medojevića. Sve to tvrdi Subotić, koji u Švajcarskoj sprema krivičnu prijavu protiv navedenih. Luka Beograd ga brzo demantovala, a očekuje se da isto učine i ostali.

Medojević je već odbacio Subotićeve tvrdnje. Naravno da nije deo nikakve kampanje protiv Subotića, nema veze sa Bekom i Miškovićem. „Ovo je bila očajnička poruka i pretpostavljam da Subotić verovatno ima neke informacije da se protiv njega u Srbiji sprema neka veća optužnica. Ovo je bila poruka i Tadiću da će se Subotić boriti, a, ipak, možda samo blefira“, smatra Medojević. Isti nas je ponovo obavestio da Milo Đukanović sigurno odlazi sa vlasti, ali koga to još u Srbiji zanima? Da sam svaki put kada sam čitala vesti o Đukanovićevom odlasku vlasti dobila 100 evra, možda bih i ja sedela u Ženevi. Sigurno ne u stambenoj jedinici na Subotićevom nivou, ali garsonjeru bih sigurno imala. Đukanović će verovatno jednom otići sa vlasti, ali savršeno me ne zanima da li će u Podgorici sedeti on ili neko drugi, bitno je da Srbija i Crna Gora urede međusobne odnose. To će morati, ako ne zbog sebe, zbog EU.

Ovim je „slučaj Subotić“ dobio na zamahu. Država koja je u jeku borbe protiv organizovanog kriminala morala bi da jasno odgovori šta ovo znači? Je l’ moguće da neko protiv koga postoji optužnica i poternica, mirno sedi u Švajcarskoj i niko ga ne hapsi? Da li se preko naših leđa opet obračunavaju i prete neki „sumnjivi biznismeni“? Šta reći sem da treba sačekati koji dan. Možda nam se i Darko Šarić odnekud javi. Možda ona pesma sa početka teksta i nije toliko glupa. „Predsedniče, alo“ šta se u ovoj Srbijici dešava?