Čega se pametan stidi…

 I onda su oni pokušavali da se širenjem istine o Srbiji bore protiv tih zavera i svetskih moćnika. Širenje istine se najčešće svodilo na besomučno trošenje para, finansiranje različitih sumnjivih likova čudnih biografija koji su ovde odjednom postajali „ugledni filozofi“ i „intelektualci svetskog glasa“.

Sada je Srbija drugačija zemlja, ali i dalje ima problem sa lošim imidžom u svetu. Prethodna, ali i aktuelna vlada trude se da poboljšaju sliku Srbije u svetu na više načina. Ranija je plaćala spotove na CNN, ali su oni neslavno prošli, sadašnja se zalaže za „brendiranje“ i traži li traži zaštitne znakove Srbije. Bilo bi daleko korisnije da su energiju i pare utrošene u spotove i brendove, iskoristili u suštinske promene, ali to bi bilo previše bolno. A spotovi i brendovi ne bole. Pošto je Beograd glavni i najveći grad Srbije, naravno da u poboljšanju imidža ima posebnu ulogu. Poslednjih godina, malo-malo pa neki svetski medij objavi reportažu iz Beograda sa osnovnom porukom da je ovo grad lude zabave i dobrog provoda.

Naša sredstva informisanja sa zadovoljstvom, naširoko i nadugačko prenose natpise tog tipa kao da je reč o sudbonosnim tekstovima koji će strancima otvoriti oči i srušiti predrasude o Srbiji. Rečju, širiti istinu o Srbiji, Srbima… Čitam tako ovih dana domaće novine koje prenose pisanje britanskog Dejli Telegrafa i agencije AFP. Reporter Telegrafa Adrijan Bridž nahvalio Beograd koji „otvara oči“ i predstavlja jedno od najboljih mesta za žurke na svetu. Pročitala sam tekst i u originalu i mada jeste generalno pohvalan ne bih rekla da je maltene euforičan kakvim ga predstavljaju naši mediji. Hvali Britanac noćni život, pojedine delove grada, ali primećuje da se Beograd teško može nazvati lepim gradom. Sećam se da su neke naše novine pisale potpuno drugačije tekstove. Ne tako davno, novinari jednog beogradskog dnevnika „ulovili“ grupu mladih stranih turista na Kalemegdanu koji su im „otkrili“ da je „Beograd lepši od Pariza“. Stavili to i u naslov potpuno zaboravljajući na moguću asocijaciju na čuveni hit Radeta Jorovića „Selo moje lepše od Pariza“.

Beograd se poslednjih godina proslavio po žurkama, „a gomila lepih mladih ljudi i celonoćni žamor sa splavova na Savi i Dunavu to potvrđuju“, primećuje Bridž. Agencija AFP je takođe objavila opsežnu reportažu o burnom noćnom životu Beograda, ocenjujući da je glavni grad Srbije definitivno postao jedna od prestonica zabave u Evropi. „Postoji grafit ‘Beograd nikad ne spava’“, kaže za AFP gošća iz Slovenije Jelena Ros. „U poređenju s Ljubljanom, gde se sve zatvara u 12, to je tačno. Ovde zabava počinje u ponoć“, oduševljena je Slovenka.

Slično je o Beogradu prošle godine pisao Lonli planet, britanski izdavač najpoznatijih turističkih vodiča. Prema njihovoj listi 10 svetskih gradova sa najboljim noćnim provodom za 2009. godinu Beograd se našao na prvom mestu. „Dugi niz godina su svetski putnici zaobilazili Beograd iz političkih razloga, a sada se može reći da ovaj grad stvarno – razbija“, pisali su. Među 10 gradova, posle Beograda, našli su se Montreal, Buenos Ajres, Dubai, Solun, La Paz, Kejptaun, Baku, Okland i Tel Aviv. Kakvo društvo!

Fantastično je što Beograd posećuju stranci, što se mnogi lepo provedu, pošto je, da ne podsećam bilo i drugačijih slučajeva. Lepo je što mladi u ovom gradu uživaju u životu, izlascima, provodu, ali sa hvaljenjem ovog tipa zaista preterujemo. Bez namere da ikoga uvredim, ne mogu a da ne citiram izreku: Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. Kao, dobro je što mladi u ovom gradu ne rade, danju spavaju, a noću zevzeče po klubovima. Naravno, oni čiji roditelji primaju plate, koji sebi mogu da plate izlaske i koji čine manjinu. Kao, dobro je što se pretvaramo u divlje mesto u koje stranci dolaze zbog jevtinog pića, jela, droge, devojaka, mladića… i da ižive strasti koje u svojim sredinama moraju da kontrolišu. Dobro je što imamo toliko splavova na Savi i Dunavu da vodu uskoro nećemo ni videti, a i nema šta da gledamo jer je puna prljavštine sa tih splavova… Da je to dobro, zapadnjaci bi to u svojim sredinama primenjivali, a ne bi kod nas dolazili.