Čekajući dugu

Tadić nam se obratio sa Glavnog odbora DS. Pričao je svašta, EU, ekonomski problemi, Kosovo… Zapamtila sam njegove sledeće reči (metafora naravno): „Svi želimo da vidimo dugu! Ali moramo da istrpimo kišu. Ovih dana pada kiša, a mi treba da istrpimo, pa će posle toga doći bolji dani“. Tako je predsedniče. Duga je simbol naših težnji ka boljem životu i čekamo je i čekamo. Još se ne nazire, ali kad-tad se mora pojaviti. Bar se nadamo. Jesmo sad u kiši problema, ali hidrometeorološka situacija u zemlji je katastrofalna i ne bi bilo loše da nas zadese prave kišne padavine. Sredina je decembra, snega nema, a i kiša je retka. Da se razumemo, ne volim zimu, sneg, kišu, prija mi proleće u decembru, ali poljoprivredi trebaju padavine, reke nam presušiše, a bez vode se ne može.

Da se vratimo dugi, koja se često pominje u različitim pesmama. O dugi je u velikom hitu „Pojavi se duga posle duge kiše“ pevao Boban Zdravković, folk zvezda devedesetih. „Pojavi se duga posle duge kiše; Pojavi se duga posle duge kiše, a u meni tuga, nisi moja više; Pogledaj u nebo kada kiša pada, to te moje suze zovu ko nekada; Pojavi se duga, ali tebe nema; Pojavi se duga, ali tebe nema, a u mojoj duši, oluja se sprema; Pogledaj u nebo kada kiša pada, to te moje suze zovu ko nekada…“ pevao je Zdravković, a publika padala u trans. Kakav je tek trans izazivala Šemsa Suljaković, takođe velika zvezda novokomponovane scene SFRJ. Rapavim glasom je pozivala: „Prođi sa mnom ispod duge naći ćemo sreću mi; Noći hladne, noći duge zauvek će nestati“. Onda ide refren: „Prođi sa mnom ispod duge; Zagrli me čvrsto ti ne može nam niko više sreću uzeti; Prođi sa mnom ispod duge, pa da više prestanu dani bola, dani tuge zauvek nek nestanu“.

Nisu samo narodnjaci pevali o dugi. Legendarna Džudi Garland je u „Čarobnjaku iz Oza“, pevala „Iznad duge“. Pre nekoliko godina Bebi Dol je uspešno prepevala: „Negde tu iza duge gde ljubav sja; Negde postoji zemlja o kojoj sanjam ja; Tamo, tu iza duge nebo zri; Snovi daju ti pravo da tamo budeš ti…“ A tek Manda, njegova dečija emisija i pesma „S one strane duge“. „S one strane duge, gde padaju zvezde; Gde ljubavi ima u svakom zrnu neba; Gde ždralovi beli nose cvet u kljunu; Gde obale reka vode kuda treba; Gde oblaci slede zamišljene pruge; S one naše strane – s one strane duge…“

Vratimo se Glavnom odboru DS. Svašta se čulo od predsednika u otvorenom, a od Dragana Đilasa u zatvorenom delu sednice. Što se otvorenog dela tiče, bezrezervno podržavam stav da je ekonomsko pitanje najveći problem, ne kosovsko jer bez jake privrede, posla, plata… nemamo ništa, a dugu možemo da čekamo i čekamo. „Koračanje ka Evropskoj uniji“ glavni je strateški pravac Srbije, poručio je predsednik, a ja se složila. Nažalost, Srbija nije ni Norveška, ni Švajcarska, ni Turska i sebi ne može da dozvoli taj luksuz da ostane van EU. Rusija, Kina, Afrika i Azija, nisu nam baš blizu. Međutim, kako ostvariti politiku „i EU i Kosovo“? Teško, možda i nemoguće. No, predsednik i DS misle da možemo. Kao što izgleda misle da će im „srednji put“ doneti glasove na sledećim izborima. Pa onda „udare“ po LDP na jednoj i SNS drugoj strani. Poruka bi valjda trebalo da bude: ne verujte tim „ekstremistima“ Čedi i Tomi, mi smo centar, mi smo najbolji. To me mnogo podseća na neuspešnu predsedničku kampanju Dragana Maršićanina (DSS) iz 2004. godine i njegov slogan: „U centar, Srbijo“. Podseća i na onu staru SPS poruku „Sa nama nema neizvesnosti“. Između redova: šta će vam ta opozicija, ko zna šta sve oni mogu da donesu, mi smo vlast godinama, znate šta od nas možete da očekujete.

Inače, Hidrometeorološki zavod upozorava da obilnije padavine ne očekujemo pre novogodišnjih praznika, ali ni tada neće biti značajnije. Kad će onda ta duga?