Predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito nije bio jugoslovenskog porekla, navedeno je u dokumentu o fonetskoj analizi jezika kojim je govorio, objavljenom na sajtu američke Centralne obaveštajne agencije. U dokumentu sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti konstatuje se da je Tito govorio srpskohrvatski, ali sa „stranim akcentom“.
CIA zaključuje da je Broz verovatno bio Poljak ili Rus, ali nikako Jugosloven. E, ako je i od Cije, previše je. Oni tako o našem doživotnom predsedniku… Nije ni čudo što se, prognoziraju mnoge Kleopatre i Vave, američkoj dominaciji u svetu bliži kraj. Kakvi su im obaveštajci, čudo da i ovoliko vladaju.
Može CIA da tvrdi šta hoće, ali Bravar je sigurno bio Jugosloven, od majke Marije i oca Franje. Da nije bio Jugović, zar bi uspevao da, bez stalnog posla i plate, godinama živi i to sasvim solidno? Kao nezaposleni mladić u Beogradu i Zagrebu, bio obučen po najnovijoj modi, sedeo po restoranima, pio, jeo. Preuzeo KP, poveo borbu, pobedio, izgradio pristojnu državu „od Vardara pa do Triglava“. Rođen u zagorskoj zabiti, video ceo svet, sa holivudskim zvezdama, kraljevima i carevima razgovarao kao sa sebi ravnim. To samo Jugović može. Prirodom posla, tajne službe rade daleko od očiju javnosti, a u Srbiji imaju kultni status. I to svi, od domaćih Udbi i BIA, do stranih MI6, CIA, Mosad… Toliko je ovdašnja javnost fascinirana tajnim službama da nam se čini da oni iza svega stoje. Ko je kriv za puč 27. marta 1941? Britanska tajna služba. Ko je doveo Tita na vlast? KGB ili MI6? Ratovi devedesetih, delo su CIA, naravno. Još samo da Mosad optužimo za poskupljenje struje, recimo.
No, ni tajne službe nisu što su nekad bile. Navedena CIA se baš „otvorila“. Sem „otkrića“ o Titovom poreklu, obelodanili su još neke dokumente, a najznačajnije je konačno zvanično priznanje da je ova agencija pre 60 godina organizovala puč protiv prvog demokratski izabranog premijera Irana Mohameda Mosadeka. Ugledni advokat i popularni političar, Mosadek je 1951. postao predsednik vlade Irana. Pokušao je da modernizuje državu, unapredi zdravstvo, školstvo, socijalne službe, ali i da se sa Britancima dogovori o eksploataciji nafte. Mosadekov „greh“ je bio u tome što je tražio da Iran dobije nešto novca od sopstvene nafte, ali Britanci, koji su upravljali tadašnjom Anglo-iranskom naftnom kompanijom, pretečom Britiš petroleuma i živeli u iluziji da su još imperija, ni funtu nisu hteli da daju.
Onda je Mosadek odlučio da nacionalizuje kompaniju, što mu je u očima SAD i Britanije obezbedilo etiketu „komuniste“. „Islamisti“, „teroristi“, „džihadisti“ i slični tada nisu postojali, ali „komunisti“ su bili zlo najveće. U akciji zvanoj „Ajaks“, kojom je rukovodio agent CIA Kermit Ruzvelt (unuk američkog predsednika Teodora Ruzvelta), koju su odobrili i nadgledali američki predsednik Dvajt Ajzenhauer i britanski premijer Vinston Čerčil, Mosadek je 1953. zbačen s vlasti, a vraćen šah Reza Pahlavi. Mosadek je ostatak života proveo u kućnom pritvoru, šah nastavio da vlada nasiljem i zločinima, ali bio je „faktor regionalnog mira i stabilnosti“.
Svi bili zadovoljni, sem Iranaca. Nezadovoljstvo i bes se skupljali i eksplodirali 1979. u islamskoj revoluciji. Onda je vrag odneo šalu. I Ben Aflek o tome snimio film „Argo“ i dobio Oskara. Ne znam vredili li šta, gledala nisam. Kad su propagandno-politički filmovi u pitanju, ne priznajem ništa sem Veljka Bulajića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
