„Crni“ Gavrilo

Tako se desilo da su Teslina genijalnost i pronalasci bili u drugom planu, a važnije je bilo da se Hrvatska i Srbija svađaju oko toga koja zemlja ima „tapiju“ na njegov lik? „Zaboravili“ su pri tom da, da kojim slučajem nije „pobegao“ sa ovog nesrećnog Balkana, od Tesline genijalnosti ne bi bilo ništa. Šta reći tek o obeležavanju Milanskog edikta, sem da je maltene ispalo da je car Konstantin bio Srbin, a proglašenje hrišćanstva za ravnopravnu religiju u Rimskom carstvu nešto kao sporedan događaj. Naravno, sem politikantske zloupotrebe, sve ima i svoju materijalnu stranu, pa su neki fino zaradili od slavljenja Tesle i Konstantina. Evrić po evrić na ovu skupoću, lepo dođe. Uharica je, što kažu moje Sandžaklije.

Sledeće godine Evropa će obeležiti 100 godina od Prvog svetskog rata, klanice u kojoj je ubijeno oko 15 miliona ljudi. Predsednik RS Milorad Dodik je pre nekoliko meseci upozorio da EU sprema proslavu godišnjice Prvog svetskog rata u Sarajevu, kojom će, navodno, baciti ljagu na srpski narod i Srbe optužiti i za taj rat. Najavio bojkot navedenog događaja. Onda su se u Andrićgradu našli Dodik, Emir Kusturica i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i obećali da će se usprotiviti svakoj reviziji istorije i ljaganju lika i dela Gavrila Principa. Pošto je povod za izbijanje rata bio Sarajevski atentat, u kome je 28. juna 1914. pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu vojvotkinju Sofiju, ponovo je otvorena dilema da li je dotični bio terorista ili heroj? O Principu i Mladoj Bosni se spremaju dve pozorišne predstave, film, a i Danas pre dva dana objavio separat. Mašala.

Videla sam najavu manifestacije „Sarajevo srce Evrope“, kojom će se obeležiti 100-godišnjica Velikog rata, različiti događaji i značajni gosti su planirani. Niti ko Principa pominje niti Srbe optužuje. Štaviše, francuski ambasador u BiH, u ime države koja organizuje manifestaciju, govori o pomirenju, mostovima između nekada zaraćenih država i naroda, drugačijoj Evropi… Da li će Srbiju neko predstavljati na očigledno važnom međunarodnom skupu o ratu u kome je učestvovala i dala velike žrtve? Ili će, izgleda, organizovati „paralelnu“ manifestaciju u Andrićgradu? Zašto? Da bi se opet okupili poznati nacionalno-kulturno-politikantski poslenici i „guslali“ o svekolikoj svetskoj zaveri protiv „srbstva“. A te njihove „mudrosti“ ćemo mi naravno debelo platiti, kao i onu predstavu o Konstantinu.

Čemu uopšte rasprava o Principu? Za neke je terorista, krivac za izbijanje rata, za druge borac za slobodu i heroj. Između te dve stvari je uvek tanka linija. Pogledajte savremene primere. Mudžahedini u Avganistanu su, za mnoge, bili hrabri borci za slobodu dok su se borili protiv sovjetske okupacije, a kada su uperili oružje ka SAD i Zapadu, postadoše teroristi. Gavrilo Princip je, pre svega, bio tragična ličnost, mladi, naivni idealista koji je verovao da ubistvom Franca Ferdinanda nešto može da učini i ujedini jugoslovenske narode. Nakratko je delovalo da je njegova želja ispunjena, jugoslovenska država je stvorena 1918, ali se krvavo raspala krajem istog veka. Meni se nešto drugo „javlja“. Ovako ili onako, biće naredna godina mnogo gora od ove, ali zašto bismo se bavili današnjim problemima, kad su tu događaji od pre jednog veka?