„Crnogorka“ protiv „parižanke“

Zbunjuju me još neke sitnice. Kako je objasnio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, predlog o zakupu vlada je jednoglasno podržala, a onda se digla tolika buka u javnosti. Dokle će ministri da aminuju sve što dođe na dnevni red, a onda se kod njih probudi „naknadna pamet“ pa „otrče“ u prvi mediji? Da li pročitaju i razmisle o čemu glasaju? Je l’ to opet neko „smešta“ ministru Jeremiću? Plašim se da slučaj stana-rezidencije ambasadorke Tomić nije samo njegov i blam Ministarstva spoljnih poslova već cele vlade. Ponovo su pokazali da se ponašaju kao „slon u staklenoj bašti“ i da im štednja ne pada na pamet.

Ukoliko je neko pomislio da je Tadić ambasadorki isposlovao tu rezidenciju-stan u „elitnom delu Pariza“, Kabinet predsednika ga je demantovao. Iz zdanja na Andrićevom vencu, narodu je saopšteno da predsednik ne odobrava iznajmljivanje ako je cena nerealna i očekuje da ugovor o zakupu uskoro bude revidiran. Lepo je što se predsednik izjašnjava i o slučajevima koji ne spadaju u njegovu nadležnost, pogotovo pošto je već „prozvan“ zbog istog, ali šta ako mu se sada obrate i ostali građani Srbije koji takođe imaju probleme sa stanovima? Njima nisu potrebne rezidencije, ali na stotine hiljada podstanara bi takođe imali šta da kažu predsedniku. Tu je i oko 25.000 ljudi koji su kupili stanove koje su prodavci višestruko preprodali. Njima je sigurno teže nego ambasadorki.

Ambasadorka Tomić, to jest njen stan-rezidencija, zasenila je „Balkanskog ratnika“. Zajednička operativna akcija srpske BIA i američke DEA jesenas je dovela do zaplene više od dve tone kokaina u Urugvaju, koji je preko Balkana trebalo da dospe u Evropu, nazvana je „Balkanski ratnik“ i u jeku je. Policija sumnja da su glavni organizatori Pljevljaci, braća Darko i Dušan Šarić, srpski državljani kojih trenutno ovde nema. Veruje se da su najpre skoknuli do rodnih Pljevalja, pa im se izgubio trag. U okviru akcije, a po poternici beogradske kancelarije Interpola pre nekoliko dana je crnogorska policija uhapsila Gorana Sokovića i Dejana Šekularca za koje se sumnja da su saradnici Darka Šarića. Brzo su pušteni, što ponovo preti da poremeti odnose Beograda i Podgorice. Beograd se još nije povratio od šoka zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine, Crnogorci nisu platili račun od milion i po evra za trogodišnji zakup vile „Crnogorka“ na Dedinju (u poređenju sa tih 35.000 evra mesečno, sedam hiljada koliko plaćamo za rezidenciju ambasadorke Zorice Tomić u Parizu prava je sitnica), a stiže novi „crnogorski nož u srpska leđa“. U vidu puštanja saradnika Darka Šarića.

Vrhovna državna tužiteljka Crne Gore Ranka Čarapić tvrdi da nisu imali izbora osim da Sokovića i Šekularca puste na slobodu, jer je srpsko tužilaštvo odbilo da Podgorici dostavi dokaze kojima bi bila potkrepljena krivična prijava protiv ovih crnogorskih državljana. Čarapićeva je za podgoričke medije izjavila da se u njenoj praksi nije dogodilo da za nekim bude raspisana poternica i da nakon hapšenja država koja potražuje „odloži pravnu pomoć“, to jest odbije da dostavi dokaze. Da li iz tih reči treba da zaključimo da „naša“ strana nije ni želela da im ova dvojica budu izručena ili da Crna Gora povede slučaj protiv njih? Poternica je bila šega, šala i komika? Nikako. Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, istakao je da bi dostavljanje dokaza u ovoj fazi istrage protiv dvojice osumnjičenih za pripadništvo kriminalnoj grupi, sa Darkom Šarićem na čelu, moglo ozbiljno da ugrozi istragu koja se vodi u Srbiji. Znači, ovdašnji pravosudni organi ne veruju kolegama u Crnoj Gori? Baš me čudi.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović iznenađena je odlukom državnog tužilaštva Crne Gore, a državni sekretar u njenom Ministarstvu Slobodan Homen izražava sumnju u spremnost crnogorskih vlasti da sarađuju u istrazi protiv Šarićeve kriminalne grupe. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, komentarišući izjavu premijera Crne Gore Mila Đukanovića o mogućnosti da Darko Šarić dobije crnogorsko državljanstvo izjavio da „vlast u Crnoj Gori može da ga zaštiti prijemom u knjigu svojih državljana, kao što su i ranije radili. Ako to urade, to je jasan znak za ovu istragu“. U Đukanovićevu nameru da se obračuna sa organizovanim kriminalom sumnja i tamošnja opozicija. Pokret za promene Nebojše Medojevića, koji će navodno i od Vašingtona zatražiti pomoć u „nemogućoj misiji“ da smeni Đukanovića, optužio je premijera Crne Gore da je intervju Televiziji B92 iskoristio da „pošalje umirujuće poruke Darku Šariću“. Đukanovićev DPS odbacio je ovakve optužbe kao neargumentovane. Baš me čudi.

Verovatno nema gore stvari nego kad se rešavanje ozbiljnih problema poput u ovom slučaju organizovanog kriminala povezuje sa dnevnopolitičkim temama i odnosima. Beograd i Podgorica se trenutno ne razumeju najbolje, iz čega Šarić profitira. Takvu praksu očigledno treba prekinuti, a „naša“ strana bi takođe mogla da odgovori na neka pitanja. Braća Šarić nisu od juče stvorili kriminalnu mrežu, očigledno su do sada bili zaštićeni, zašto su dobili državljanstvo Srbije, kako to da su konstantno korak ispred policije? Zašto nam državni sekretar Slobodan Homen onako uzgred „baca kosku“ da je 70 odsto ugostiteljskih objekata u Beogradu u vlasništvu ljudi povezanih sa organizovanim kriminalom? Je l’ on očekuje da građani pre no što negde sednu na kafu, pitaju kelnera ko je stvarni vlasnik kafića? Ili to možda država treba da reši?