"Crveno" meso

U „crveno“ spadaju goveđe, jagnjeće, svinjsko i konjsko meso i svrstano je u „verovatne“ uzročnike raka. Ukoliko se dnevno jede po 100 grama ovih vrsta mesa i prerađevina od njih, povećava se rizik od dobijanja raka creva za 17 odsto, tvrde istraživači SZO.Agencija za istraživanja o raku (IARC) pri SZO, svrstala je obrađeno meso, poput slanine, kobasice i šunke, u prvu grupu, zajedno sa duvanom, azbestom i dizel gasovima, za koje postoji „dovoljno dokaza“ da mogu da izazovu rak. Pršuta i sudžuk se ne pominju, ali verovatno se i na ove prerađevine odnose rezultati ovog istraživanja. I to je prerađeno „crveno“ meso.

Preživeli smo ratove, sankcije, a glave će nam doći pršuta? Ko još u to veruje? Šta je sledeće? Zabraniće kafu, čokoladu? „Tonus“ hleb ne valja? Izveštaj SZO u Srbiji je dočekan sa nevericom. Pogotovo onog dela stanovništva koje je ubeđeno da je glavni cilj Brisela da Srbiji zabrani svinjokolj i pečenje rakije. Javili se odmah osamdesetogodišnjaci koji su odrasli na čvarcima („i šta nam fali“), Vojvođani kojima život bez slanine nema smisla. A i moje Sandžaklije se kunu da pršuta i sudžuk imaju samo lekovite efekte, pogotovo kad sneg napolju pada. Uznemirenost je prešla granice Srbije. U susednoj Slavoniji proizvođači uveravaju da laže svako ko tvrdi da njihov kulen negativno utiče na zdravlje. Uzrujali se i na Zapadu. Britanci doručak bez slaninice ne mogu da zamisle, a tek ono čudo od pasulja, jaja i kobasice koje jedu kao sumanuti. Nutricionisti tvrde da ovaj apel ne znači da treba potpuno da prestanemo da jedemo „crveno“ meso, već da ga treba jesti u umerenim količinama. Znači, manje od 100 grama i to ne svakodnevno. U našem slučaju će više uticati cena mesa no apeli naučnika i nutricionista.

Uznemirilo se i nadležno ministarstvo koje se začuđujuće brzo oglasilo umirujućim saopštenjem. Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da je dodatnim istraživanjima potrebno utvrditi koje količine određenih vrsta mesa i mesnih prerađevina mogu da budu opasne po zdravlje.“Za sada ne postoje zvanične preporuke SZOjer je navedeno istraživanje samo deo procesa koji zahteva dodatna ispitivanja javno-zdravstvenih rizika. Identifikacija bilo kog faktora koji može biti kancerogen, zahteva dalju procenu rizika po zdravlje“, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja. Još kad bi Ministarstvo i ministar Zlatibor Lončar ovako efikasni bili u reagovanju na neke ozbiljne probleme zdravstvenog sistema, pa brže nabavljali lekove, potrebne aparate, modernizovali bolnice…“Mesna“ uznemirenost će verovatno biti kratkog daha, pa ćemo se brzo vratiti u „normalu“ i opet baviti vladom, EU, Kosovom, aferama Siniše Malog i ostalih. Lakše i to od ovih naučno-nuticionističkih tema.