„Čudo“ na Bosforu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U Stambolu su slavili sa ,Jutro je!’ a ovi sto bi da slave u Beogradu kazu da nema alternative na plej listi i da ce Vucic da tuguje uz ,Sabah sa sejtanom’. Nadam se da nece da bude pusenje generalno, slutim ono od Vajte ,Zivot je maskenbal’ Verujem da Bijograd i Stambol imaju mnoge slicnosti objektivno malo znam. Evo npr okcidentalni Bijograd posle 20 godina vise manje jednih i desetak godina vise manje drugih i nema neku kanalizaciju. Ne znam kako je u orijentalnom Stambolu.

2. Istina, vlast u Srbiji nikad nije optuzila opoziciju da je pokrala izbore (bilo je u stvari nesto tipa da holandski komandosi falsifikuju listice u skusptini 2000 ali to je vec tada bilo vise sa opozicionih pozicija) a bilo je i protesta kada je vlast pokrala izbore. Po pitanju izlaznosti imam osecaj da 70-80% onih koji zaista zive u Srbiji izlazi na izbore. Ako je od tih 160 000 koliko je otprilike bilo 09.03. od 1 600 000 Beogradjana sigurno je bilo 16 000 ali glavni cilj, smena nekih urednika, jednog ministra je koliko se secam bio ostvaren.Stvarno ne znam ko ima sredjeniji kanalizacioni sistem ali tipujem na Istanbul.

3. Predizborna strategija „radikalne ljubavi“ jedan je od razloga za to što je jedan malo poznati političar decenijama opozicione Republikanske narodna partije (CHP) uspeo da potuče Erdoganovog kandidata i bivšeg turskog premijera Binalija Yildirima i definitivno postane gradonačelnik metropole od 15 miliona stanovnika. Tvorac strategije „radikalne ljubavi“, Bassoy, ističe dva principa kojim su se vodili. Prvi je „Ignoriši Erdogana, ali voli one koji njega vole“, a drugi je usmeri se više na ekonomska nego identitetska pitanja. Međutim, dobar izbor kandidata i dosledno sprovođena strategija otvorenosti za sve birače i nevređanja Erdoganove partije zasigurno je doprinela da CHP i ostale stranke u opozicionom bloku osvoje više glasova. Možete li to zamisliti u Srbiji?