Čudo se desilo. Mančester siti je, posle 44 godine, postao prvak Engleske u fudbalu. Godinama je u nezvaničnoj kolevci „najvažnije sporedne stvari na svetu“ suvereno vladao Mančester junajted. Jadni „građani“, ili mančesterski „svetlo plavi“, ništa nisu mogli da učine protiv komšija, „crvenih đavola“. Onda je, pre nekoliko godina, stigao kapital iz UAE. Mnogi se zgražavali, mudrovali da engleskom Premijer ligom neće vladati novobogataši ni tajkunsko-ruskog ni naftaško-arapskog roda, ali, strpljiv rad kombinovan sa puno novca dao je rezultat.
U hičkokovskoj završnici, Mančester siti je u poslednjoj utakmici i to u nadoknadnom vremenu pobedio Kvins park rendžers, a titulu je, u direktnom „sudaru“ sa komšijama, osvojio boljom gol razlikom. „Fergi, mi večeras slavimo“, poručili su ser Aleksu Fergusonu, menadžeru komšijskog Junajteda i slavili, slavili… celu noć i ceo dan navijači mančesterskog „građanskog“.
Čudo se desilo i ovog Đurđevdana u zemlji Srbiji. Tačnije, polučudo. Građani Srbije, poznati, pored ostalog, po „Kalimero“ mentalitetu, kritici svega i svačega, kukali su i kukaju na aktuelnu vlast, a po potrebi i želji, istu pljuju li pljuju. Koliko li smo puta u poslednje četiri godine čuli da se i u Slobino vreme bolje živelo? Da su „žuti“ sve uništili i pokrali? No, izbori dođoše i glasovi birača Srbije se tako čudno rasporediše da će sledeću vlast formirati isti, „žuti“, uz sitnije, kozmetičke, promene. Nije zato čudno što je jedan Beograđanin, očigledno simpatizer opozicije, izborne rezultate komentarisao sledećim rečima: „Neću više nikog da vidim da štrajkuje ispred Vlade i blokira Beograd. Kad ste glasali za ove, ćutite i trpite.“ Ali, nas, građane treba i razumeti. Pored 12 predsedničkih kandidata i 18 lista za parlament, i nismo imali neki izbor, a na opoziciji je da se upita koliko je sama odgovorna što nije uspela da sruši vlast koja je Srbiju dovela u ovako loše stanje, uz rekordnu nezaposlenost i zaduženost? Možda nisu ponudili uverljivu alternativu?
Da li se čudo može desiti 20. maja, u drugom predsedničkom krugu? Da Tomislav Nikolić, u trećem pokušaju, pobedi Borisa Tadića i postane predsednik Srbije? Nije isključeno, ali se trenutno takav scenario čini manje verovatnim. Zamislite da se to ipak desi. Kakva bi to kohabitacija i dvojac bio: Nikolić – predsednik, Tadić – premijer. Čudesno. Možda se desi i čudo druge vrste. Recimo, Tomislav Nikolić izgubi (što mu mnogi predviđaju) i odluči da se povuče iz politike i prepusti stranku drugim, mlađim snagama. Pritom ne mislim samo mlađim po godinama, već i nekim novim likovima bez „putera na glavi“. E, to bi bilo čudo neviđeno u zemlji Srbiji. Kod nas su stranke i političari gubili izbore, ali podnosili ostavke na liderske funkcije i odlazili u penziju nisu. Kad već zamišljamo šta bi bilo kad bi bilo… Zamislite izbore za tri-četiri godine. Dačić sa svojim SPS „čisti“ sve pred sobom, pa i DS. E, ta mogućnost, kako sada stvari stoje, neće biti čudo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
