Foto: Radenko TopalovićU Berlinu je u ponedeljak održan deseti samit Berlinskog procesa, koji je 2014. inicirala tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, uz želju da što pre postanu članice. Decenija prošla, članstvo se ne nazire.
Istog dana u Beogradu održana je konferencija „Mladi sa Zapadnog Balkana između regionalne saradnje, dezinformacija i (političke) participacije“ Fondacije za otvoreno društvo Zapadni Balkan. Saopšteni su za Srbiju poražavajući rezultati.
Ako bi sada bio održan referendum o ulasku Srbije u EU, samo oko 40 odsto mladih bi glasalo za, dok je taj broj u Severnoj Makedoniji oko 68 i u Albaniji veći od 85 odsto.
Da li su samo dezinformacije krive za to?
U Berlinu je bilo nešto više optimizma. Domaćin, nemački kancelar Olaf Šolc, ponovio da će „EU biti potpuna tek kada se Zapadni Balkan priključi“ i da se nada da „nećemo morati da čekamo još 10 godina pre nego što svih šest zemalja Zapadnog Balkana postanu članice“.
Upozorio je, međutim, da je spisak onoga što kandidati treba da urade „jako dugačak“.
Na samitu potpisana dva sporazuma, o jedinstvenom tržištu i visokom školstvu.
Nije se slavilo u Berlinu, nije bilo ni razloga za to, ali obećanja i lepe reči se čuli od EU zvaničnika, kao i gostiju sa Balkana.
Ko je kriv za to što približavanje EU faktički stoji u mestu? Ima sigurno krivice na obe strane, pa se može govoriti o tome ko je više kriv.
EU ima dovoljno svojih problema, koji će se samo umnožiti ako Tramp pobedi u SAD i Zapadni Balkan ipak nije prioritet.
Države Zapadnog Balkana, s druge strane, toliko su daleko od ispunjavanja standarda da zaista ne bi trebalo da budu primljene u EU. Slobodno se može parafrazirati izjava onog vojnika JNA s početka rata u Sloveniji: „Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo“.
Realno, niti nas oni žele, nit bismo mi da ispunimo EU pravila i standarde.
Mi Balkanci smo EU kao siromašni rođaci sa sela, koje bi rado da izbegnu, sramota ih da komšije vide da im ulaze u kuću, ali šta ćete, rod ste, pa bar godišnje morate da ih trpite, ali pazite da blatnjavim cipelama ne isprljaju vaš dom.
A ni mi ne volimo da posećujemo te bogate rođake. Draži su nam njihovi pokloni i bankomati.
Niti sam mlada niti podložna dezinformacijama i zdušno sam za EU. Želela bih da taj projekat uspe i da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana postanu punopravne članice.
Ali, svakim danom sam sumnjičavija prema EU koja sama krši svoje propise i standarde, čime omogućava jačanje ekstremista.
Briselu načelno zameram odnos prema migrantima, za čiju su pojavu i sami odgovorni pošto su učestvovali u ratovima u Iraku, Siriji, Libiji, Avganistanu, kao i prećutnu podršku izraelskom genocidu nad Palestincima.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen najavljuje zakon koji će podržati proterivanje ilegalnih migranata.
Razumljivo je da ilegalne migrante treba vratiti, ali šta ako ne budu mogli da odu u zemlje porekla? Balkan se sam nameće…
A što EU „voli“ balkanske autokrate…
Da li u Briselu zaista misle da će njihov prijatelj Vučić, Srbiju uvesti u EU, dok istovremeno krši ljudska prava, slobodu medija, nezavisno sudstvo i slično?
Uz to, šta će nama EU koja insistira na eksploataciji litijuma u Jadru?
Da mi uništimo svoju životnu sredinu, kako bi oni vozili električne automobile?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
