Demokrate u Vrbasu, naprednjaci na Voždovcu

Toliko su se razmahali poslednjih dana, trčali, jurili, otvarali domove zdravlja, puteve…i dobili su tek nešto više od 28 odsto glasova. Mizerno u poređenju sa očekivanjima i ranijim rezultatima. Na prethodnim lokalnim izborima održanim 11. maja 2008. i 7. juna ove godine u ovoj beogradskoj opštini, koalicija oko DS osvojila je najpre 42,86, a onda 30,36 odsto. U nedelju samo 28,45 odsto.

Ispada da je DS za oko godinu i po „izgubila“ oko 14 odsto voždovačkih glasača. Gde su otišli? U drugi „tabor“ verovatno nisu, pokazuju takođe rezultati izbora. Očigledno su se odlučili za apstinenciju. Ako pogledamo rezultate drugih partija, ispada da su svi, izuzev SNS procentualno „izgubili“ glasače. Ne verujem da su naprednjaci uspeli da privuku brojne razočarane demokrate ili LDP-ovce. Verovatnije je da su „oteli“ ponekog radikala i narodnjaka. Koalicija oko DSS je tako sa junskih 12 odsto „pala“ na oko osam odsto. SRS je u junu uspela da pređe cenzus, a sad su ispod. Ovde jedan, onde dva odsto i „dogura“ SNS do 37 odsto glasova i 26 mandata koji im, uz šest DSS-NS omogućava komotnu većinu.

Nije gubitak Voždovca katastrofa za DS i aktuelnu vladu i pogotovo nije uvertira u skore vanredne republičke izbore, ali je nova u nizu opomena. Kada su juna ove godine naprednjaci pretekli demokrate na Voždovcu rezultatom 32:30 odsto, mnogi su dobronamerno savetovali DS da pazi šta radi jer su njihovi glasači razočarani i nezadovoljni. Kako su u gradskoj vlasti, koju predvodi DS, odgovorili? Tako što su, pored ostalog, za potrebe gradskih vlasti kupili zgradu Ineksa, izmenili generalni urbanistički plan i kupcima Luke Beograd Miškoviću i Beku omogućili da grade u toj zoni. Pored toga, gradski funkcioneri DS su se slikali, kopali ponekad iste ulice, zatvarali i otvarali saobraćajnice, ali, iz ličnog iskustva odgovorno tvrdim da Beograđanima te silne akcije nisu olakšale život.

Teško je odvojiti lokalnu od više politike, ali demokratama nisu pomogli ni očigledni uspesi na putu evrointegracija, ukidanje viza, a verovatno im ni deblokada prelaznog trgovinskog sporazuma neće značajnije ojačati pozicije. Plodove takvih odluka obični građani Srbije još ne osećaju. Ljudi traže pare i posao i pozivi na EU i Kosovo ne prolaze. Kao ni obećanja tipa, sad kad počnemo da se obračunavamo sa kriminalom, korupcijom, mangupima u sopstvenim redovima…Kada je predsednik Boris Tadić prvi put najavio obračun države sa organizovanim kriminalom, svi smo aplaudirali. Drugi put su aplauzi bili tiši, a treći put je više od pola Srbije zakukalo „aman, Tadiću…“. Isto se moglo čuti i nedavno kad je Tadić „oštro opomenuo“ neimenovane ministre i lokalne funkcionere koji ne rade dobro i preterano troše pare iz državnog budžeta.

I kome je onda čudno što Voždovac više nije „žut“? Ne bi bio ni moj Novi Beograd da imamo prevremene lokalne izbore. Mislim da su u SNS ipak prerano zapevali „Pada vlada“. Vlada, bar ona koju zvanično predvodi Mirko Cvetković nije pala, ali će možda da je malo transformišu. A možda i neće. Bolje bi im bilo da nešto urade, „ali stvarno“, ne folirantski.

Voždovački i ostali lokalni izbori održani u različitim opštinama Srbije pokazuju i dosta čudne promene. Opozicija zaboravlja, ali vredi ih podsetiti da su DS i ostatak vladajuće koalicije na nekima zabeležili dobre rezultate u: Kostolcu, Kosjeriću, Leposaviću i najbitnije Vrbasu. Najbitnije zato što je Vrbas važio za bastion SRS i desničarskih partija, a na lokalnim izborima sredinom oktobra koalicija oko DS osvojila je čak 37 odsto glasova, naspram samo 14 SNS. Demokrate u Vrbasu, naprednjaci na Voždovcu, zaplet je vredan španske serije. Kako će se rasplesti ne zna se. U španskim serijama je kraj uvek srećan, a za Voždovčane je dobro što će konačno iz trećeg pokušaja dobiti lokalnu vlast i ja im na tome čestitam.