Deset hiljada

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Među izbeglicama, deca su činila skoro trećinu, oko 30 odsto, a hiljade maloletnika je došlo bez roditelja, rođaka ili staratelja. Neki su i uz put ostajali bez roditelja ili se izgubili. Prema procenama humanitarne organizacije „Spasimo decu“ prošle godine je u Evropu stiglo oko 26.000 dece bez pratnje. Poređenja radi, u Beogradu je prošle godine rođeno nešto više od 20.000 dece.

Evropol navodi da se broj od 10.000 odnosi na decu koja su u Evropu stigla bez pratnje i kojima se izgubio svaki trag nakon što su registrovana na granici neke od zemalja EU. Gde su – ne zna se. Šta im se desilo – ne zna se. Neka deca su možda pronašla rodbinu i kod njih se smestili. Neka su verovatno postala žrtve kriminalnih krugova. Britanski Gardijan piše da se strahuje da su mnogi od njih pali u ruke organizovanih kriminalnih grupa za trgovinu ljudima. Zvaničnik Evropola Brajan Donald rekao je, britanskom Obzerveru, da je samo u Italiji nestalo 5.000 dece, još 1.000 u Švedskoj. Upozorio je na sofisticiranu „panevropsku kriminalnu infrastrukturu“ čija su meta izbeglice.“Tragamo za više od 10.000 dece. Nisu sva nestala deca u kandžama kriminalaca, možda su neka i u porodicama. Mi, jednostavno, ne znamo gde su, šta rade ili s kim su“, ističe Donald.

Priča o 10.000 dece izbeglica nije previše uzbudila Evropu, koja je, umorena ekonomskom krizom, nakon terorističkih napada u Parizu i napada na žene u Kelnu u novogodišnjoj noći, promenila odnos prema izbeglicama, tako što se i zapadni, razvijeniji deo EU priklonio neprijateljskom stavu Viktora Orbana i „višegradske četvorke“. S tim što je mađarski premijer Orban, na početku izbegličke krize govorio da ne bi pucao na izbeglice, dok liderka ekstremno desničarske i sve popularnije Alternative za Nemačku Frauke Petri sada izjavljuje da bi ova zemlja trebalo ne samo da zatvori granice, već da vojska i policija, „u slučaju nužde“ treba oružjem da spreče ulazak izbeglica. Istovremeno, najrazvijenije zemlje, poput Danske i Švajcarske, usvajaju propise o oduzimanju imovine izbeglica, koji više liče na nacističku Nemačku nego na „humanu“ Evropu. „Izbeglička majka“ Angela Merkel u velikom je problemu. Ostavili su je izgleda svi, sem premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Evropu, EU, razvijeni Zapad treba razumeti. Ne može i ne treba EU da primi sve izbeglice i siromašne ponesene bajkama o evropskom standardu. Normalno je da se ljudi zapitaju koliko će priliv izbeglica drugačijeg načina života uticati na njih? Da li su im ugroženi bezbednost, način života, standard? Koliko će izbeglice ostati i da li će se prilagoditi novoj sredini?

Sve se može razumeti. Ali ne i neljudskost prema ljudima koji su prisiljeni da napuste svoje domove, ćutanje i zanemarivanje priče o 10.000 nestale dece izbeglica. Šta ćemo sa onima koji su već ili će tek postati žrtve kriminalnih krugova? Kada i ako porastu, od dece izbeglica, mogu postati i opasni kriminalci. Tada će se Evropa zabrinuti i iskoristiti ih za priču o strašnim strancima koji ugrožavaju evropsku civilizaciju i način života. Sve bi, ipak, verovatno bilo drugačije da je EU funkcionalna organizacija, a ne tek ideja koja funkcioniše samo kada nije suočena s problemima. Ali, Srbija joj svakako hrli. Šta ćemo, u Evropi smo.