Desnica zdaj

Ostalo je da u finišu pregovora sa koalicionim partnerima usaglase sitnice, ali je načelni dogovor postignut.

Na izborima u aprilu HDZ je uprkos brojnim aferama, korupcionaškim skandalima, smenama i hapšenjima ministara, ponovo osvojio najviše glasova.

Nama u Srbiji najpre „bude oči“ činjenica da su izbori bili prošlog meseca, a formiranje vlade skoro dogovoreno.

Kod nas SNS osvoji apsolutnu većinu pa mrcvari pet meseci sa formiranjem vlade.

U Hrvatskoj vodeća opoziciona SDP je opet doživela debakl, a da stvari budu još gore, na izborima je značajno ojačala desnica, umerena i ekstremnija.

Vlada tako izgleda neće biti moguća bez Domovinskog pokreta koga vodi gradonačelnik Vukovara Ivan Penava.

Poznavaoci hrvatske političke scene kažu da je reč o stranci sa ekstremno desnog političkog spektra, a profesor Žarko Puhovski je Penavu nazvao „nesuvislim desničarem“.

Matematika je precizna nauka, ali izborna i postizborna matematika to često nisu.

Plenkoviću matematički koalicija sa dosadašnjim partnerima plus Domovinski pokret donosi više nego dovoljnu većinu, ali je problem u tome što Penavina stranka ne želi SDSS i Milorada Pupovca u budućoj izvršnoj vlasti.

Pupovca su više puta verbalno napadali, prete ukidanjem finansiranja Novosti, glasila srpske manjine u Hrvatskoj, a njihovom zaslugom ćirilica nije uvedena u službenu upotrebu u Vukovaru.

U hrvatskom parlamentu osam poslanika predstavljaju nacionalne manjine i po tradiciji podržavaju vladu i njen su deo. Srpskih poslanika ima troje i iz Pupovčeve SDSS su, ali je pitanje da li će ih biti u budućoj vladi.

Nije lako Plenkoviću, treba se zahvaliti na saradnji dugogodišnjem partneru Pupovcu zbog čini se dosta hirovitog Penave. Za Plenkovića ne brinem, uspeće, verujem da pronađe neku formulu „vuk sit i sve ovce na broju“.

Novi premijer Srbije Miloš Vučević nije imao takave probleme.

Lako je u svom kabinetu spojio ekstremnu desnicu sa dva bošnjačka i jednim hrvatskim ministrom.

I ne samo to, prihvatio je dojučerašnje žestoke opozicionare i kritičare, kao i dvojac sa američke „crne liste“.

Koliko god da su ideološke podele na ovim prostorima prilično fluidan pojam, čini se da su dve najvažnije republike nekadašnje SFRJ, Srbija i Hrvatska, nakon poslednjih parlamentarnih izbora i vlada koju je prva zemlja dobila, a druga još malo čeka, očigledno otišle još desnije i u snažniji nacionalizam.

Nismo tu izuzetak, jer istraživanja pred izbore za Evropski parlament pokazuju skok popularnosti desnice i na Starom kontinentu.

Pratimo trendove, znači, mada mi se čini da idemo i ispred.

Biće busanja u grudi herojske, patriotske, nacionalne s obe strane granice.

A kada krenu verbalni dueli Vulina i Penave…

Čini mi se da će dosadašnje svađe na relaciji Beograd-Zagreb biti dečija igra u poređenju s budućim. Neće to biti dobro ni za Hrvatsku ni Srbiju, mada je prva država, kao članica EU i NATO u svakom međusobnom duelu, pa i verbalno-političkom, u značajnoj prednosti.

Možda ipak bude iznenađenja, jer nekada se nacionalisti bolje međusobno razumeju?

Pre toga nas čeka „okršaj“ u Malmeu, na Pesmi Evrovizije.

Da li će biti komšijskog glasanja i čašćenja bodovima? Čini mi se da neće vredeti. Hrvatska pesma „Rim Tim Tagi Dim“ Bejbi Lazanje mnogo bolja od srpske i favorit je za pobedu.

Autor u pesmi peva o napuštanju doma, a čudno je da je na prostorima bivše SFRJ od kada vladaju silni nacionalisti i patriote sve manje ljudi.

Pobegoše svi u Nemačku i dalje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.