U neka davna vremena građani ovih prostora nisu gledali ni turske ni indijske „sapunice“, već američke. „Dinastija“ je bila najpopularnija od Triglava do Đevđelije. Kakvi su problemi mučili bogatog Blejka Karingtona, bivša i sadašnja žena, deca poznata i nepoznata, svađe, nesreće… Da je poznavao porodicu Blejka Karingtona, Ali Riza bi shvatio da je sa svojom super prošao. U neko doba, u „Dinastiji“ se pojavila Amanda, mlada, plava, lepa. Ispostavilo se da je to ćerka za koju siroti Blejk nije znao, jer je njegova bivša žena Aleksis, rospija koju je glumila Džoan Kolins, rodila posle njihovog razvoda i nije mu rekla da postoji. Ali, kada je shvatio ko je Amanda prigrlio je kao pravi babo.
Tadašnja Jugoslavija, mada socijalistička i antimonarhistička, zavolela je Amandu jer se ispostavilo da je glumica Katarina Oksenberg „naše gore list“, ćerka princeze Jelisavete Karađorđević. Trebalo nam je malo vremena da skontamo čija je unuka ta Katarina Oksenberg? Onog „malog i mršavog“ što je pobegao sa „našim zlatom“ kad su došli Nemci il nekog drugog Karađorđevića? Nešto kasnije, majka Katarine Oksenberg, Jelisaveta se vratila u zemlju i skrasila u Beogradu. Došao i sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom. Svašta smo o teškom životu Karađorđevića u izbeglištvu čuli, a i o sadašnjosti. Jednom je princ Aleksandar toliko kukao na loše stanje kuhinje u Belom dvoru da mi je došlo da predložim humanitarnu akciju – „Bitka za Acinu kuhinju“.
Okupili se Karađorđevići u Oplencu prošlog vikenda i uz najviše državne počasti sahranili posmrtne ostatke kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole. Bila i Katarina Oksenberg. Odlično izgleda. Na mamu. Ljudski posmatrano, svako zaslužuje dostojanstvenu sahranu, a porodicu Karađorđević ne treba demonizovati. Ali, ni praviti od njih svece. Čemu onolika pompa oko sahrane kneza Pavla? Koliko je to koštalo? Stvarnost nam je jadna, budućnost crna, ali neće nam biti ništa bolje ukoliko od sive prošlosti pokušavamo da pravimo bajku. Bajku da je monarhija deo srpske tradicije, da je u vreme kraljevine sve cvetalo i da će u Srbiji procvetati tek ako se kralj vrati. Prvo, dinastija Karađorđević je vladala Srbijom i Jugoslavijom od 1903. do 1941. godine i dala dva kralja – Petra Prvog i Aleksandra, Petar Drugi faktički nije vladao. Prethodno su od 1878. godine, međunarodnog priznanja Srbije do 1903. vladali Obrenovići, sa takođe samo dva kralja, Milanom i Aleksandrom. Kakva je to monarhistička tradicija? Drugo, da je vlast Karađorđevića bili toliko dobra zar bi se Kraljevina Jugoslavija onako brzo i krvavo raspala? Treće, neki tvrde da bi Srbija bila Švajcarska da je politika kneza Pavla pobedila, a Karađorđevići ostali na vlasti. E, da je moja baka bila kosmonaut…
„Karađorđevići“ i slične priče mogu se posmatrati i kao skretanje pažnje sa gorućih problema ove zemlje, ali ne vredi. Dug od 24 milijarde evra, manjak od tri milijarde u budžetu, 25 odsto nezaposlenih, skoro milion ekstremno siromašnih… ne mogu se sakriti, a što bi ih Karađorđevići rešili kada bi, daleko bilo, Srbija postala kraljevina… Malo morgen, rekao bi rahmetli Sloba.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
