(P)otpisani u blatu: Dragan Bjelogrlić je imao dobru ideju

Grupa bez imena, 14 velikih i značajnih karijera, obratila se ProGlasom, konstatujući da je „Srbija postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija, u senci kriminala spregnutog sa strukturama vlasti i uz korupciju koja postaje stil života“, apeluje na suočavanje i „donošenje jasnih odluka i spremnosti ne samo na svedočenje o potrebnim zaokretima već i učešće u njima“. Konkretno, da se manemo kuknjave i apatije i izađemo 17. decembra na izbore.

Proglas i njegovi inicijatori su očekivano dočekani „na nož“, ali ništa drugo nisu ni očekivali od naprednjačke vlasti i medija pod njihovom kontrolom.

No, šta vlast može takvim imenima i veličinama, sem da ih nervira?

Naravno nije prijatno kada te zbog stava, izjave, potpisa provlače kroz blato. Meni je tako jedna od najjadnijih od silnih jadnih epizoda vladavine SNS ona u kojoj NN poslanici Skupštine Srbije na sred sednice o nekom zakonu, blate Jelisavetu Seku Sablić.

Ni danas ne mogu da dođem k sebi.

Oni čiji je jedini uspeh članska karta partije blate Seku Sablić, zbog intervjua i izjava o našoj stvarnosti!?

Nije ni prvi ni poslednji put da javne ličnosti ustanu i iskažu stav.

To je za pohvalu jer je važno da oni koji bi mogli da žive dobro i mirno u debeloj zaleđinu pokažu brigu o društvu u kome živimo.

Ima naravno uglednih i poznatih koji su uz predsednika Aleksandra Vučića i njegov SNS.

I oni imaju pravo na svoj stav, naravno ukoliko su uz njega zbog stava, a ne ličnih interesa.

Koliko je sportista poslednjih nedelja potpisalo pristupnicu SNS, Vučić bi glat mogao praktično da pokaže znanje stečeno na trenerskoj akademiji.

Pred neke ranije izbore smo imali Apel 100 ličnosti koje su podržale predsedničku kandidaturu tadašnjeg zaštitnika građanina Saše Jankovića.

Vučić je brzo odgovorio apelom kojim je njega podržalo 650 uglednih ličnosti. Na sledećim izborima njihov broj je prešao 1.000. Čekam kako će da odgovori na ovaj ProGlas, čiji su potpisnici krenuli na turneju po gradovima Srbije.

Svako ima pravo na politički stav, ali nije isto kada se poznati priklone vlasti i kada se usude da kritikuju.

Ovi drugi imaju samo štetu, ali i snažno osećanje da rade pravu stvar, ovi prvi medijsku reklamu i korist, koja može u štetu da se pretvori. Jedna poznata baletska umetnica je čini se pocepala kartu za beogradski metro.

Neki su srećni, zadovoljni, Vučić gradi puteve, daje im po 100-200 evra, bori se za Kosovo, nikad bolje nisu živeli…

I neka lepo 17.decembra izađu i glasaju za njegovu listu. Ima nas koji nismo i mi ćemo takođe Iskazati svoj stav.

Nije, međutim, u redu da nas zbog drugačijeg mišljenja blate i vređaju.

Šta god da se desi 17.decembra borba za normalnu i pristojnu Srbiju biće nastavljena.

Živimo u autokratiji, a između nje i diktature mali je korak.

Koji nikako ne smemo da pređemo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.