Vreme: Dan posle prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji i gradskih u Beogradu, dakle 17. mart ove godine. Mesto: Beograd, prilično pun autobus GSP na liniji iz centra grada do Zemuna. Glavne uloge: odlučni kontrolori Bus plusa, umoran vozač autobusa i putnici koji su ne samo tradicionalno nervozni već i pomalo iznenađeni. Kontrolora Bus plusa, naime, nedeljama nije bilo, što su mnogi povezivali sa predizbornom kampanjom. Nebrojeno puta se dešavalo da se „susreti“ kontrolora i putnika bez karte završe verbalnim i fizičkim incidentima, a tokom predizborne kampanje tako nešto nije poželjno.


Čini se da je zato kontrolora bilo malo tokom kampanje, a što su izbori završeni vratili se na posao. Putnici u navedenom autobusu većinom imaju uredne karte, neki naknadno poništavaju, ali jedan nit ima kartu, nit hoće da je kupi kod vozača (nema para, tvrdi) nit da napusti vozilo. Kontrolori zaustavljaju autobus, rasprava počinje i traje, traje, traje… Uključuju se svi, nervozni putnici kukaju, žure kući i neće da trpe zbog jednog putnika. Na kraju, putnik ipak napušta vozilo, uz proročansko-preteću rečenicu: „Ja sam juče glasao za Vučića i ima da se vozim besplatno. Videćete svi.“

Šta se dalje dešavalo sa neidentifikovanim putnikom u ovom istinitom događaju, ne zna se, ali neki tvrde da su ga videli da se dan posle, 18. marta, uputio u lokalno sedište SNS i zvanično učlanio u stranku mandatara za sastav nove Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Da li je nastavio da se švercuje u vozilima GSP, ne zna se. Da li je, možda, kontrolorima umesto autobuske pokazivao člansku kartu SNS takođe se ne zna, ali zna se da je zaključno sa 18. aprilom SNS, prema zvaničnim informacijama potvrđenim Blicu, imao 417.000 članova. Od početka kampanje do tog dana učlanilo se 60.00 ljudi, što znači da se dnevno učlanjivalo otprilike po hiljadu. Pošto je od 18. prošlo pet dana, broj „naprednjaka“ verovatno je prešao 420.000. Mašala. Ni u KPJ 1945. godine, a ni SPS devedesetih verovatno nije bila tolika navala. Ali, ljudi veruju Vučiću. Ili, možda, imaju praktične razloge? Jer ipak se zna da kod nas do posla, na primer, nije lako doći bez članstva u odgovarajućoj političkoj stranci.

Naravno, verovatno se neko učlanjuje u političke stranke i iz ideoloških razloga, ali iskustvo pokazuje da je pragmatizam odneo prevagu. Koliko je samo DS imala članova pre dve-tri godine! Onda odoše s vlasti, odoše im članovi, funkcioneri, imovina… Da li će se isto desiti „naprednjacima“, kada odu s vlasti? Verovatno, ali otom-potom. Danas je svečan dan, Skupština dobija novo rukovodstvo, konstituiše se beogradski parlament, uskoro će i vlada.

Uostalom, Srbija je demokratska zemlja. Ko hoće u političku stranku – bujrum, ima ih na pretek. Ko se ponosi time da „nije član nijedne stranke“, niko ga ne tera da se učlanjuje. Ali, zar naš neidentifikovani N. N. junak bez autobuske karte i njemu slični nisu slušali šta Vučić priča? Najavljuje reforme, bolne rezove, neće biti para za neradnike… samim tim ni besplatnog prevoza. Otkud onda tolika navala u SNS? Zbog ideala? Vučića? Možda. Ili ljudi ipak ne veruju da će budući premijer biti toliko oštar? Biće „kinte“ za stranačko zapošljavanje, jer kako će partije bez toga! Biće zato još novih „naprednjaka“, te saznanje Njuzneta da je zbog velikog interesovanja građana da postanu članovi SNS, rukovodstvo te stranke odlučilo da formira još jednu Srpsku naprednu stranku, uopšte nije toliko nerealno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari