Državni posao

U Srbiji je početak popisa najavljen za 1. oktobar, a u Hrvatskoj su se popisali prošle godine i nedavno objavili konačne rezultate. Po mnogo čemu, nisu iznenađujući, ali su zanimljivi.

Prema Državnom zavodu za statistiku, popis stanovništva iz 2021. godine pokazuje da Hrvatska ima 3.871.833 stanovnika. U poređenju sa popisom iz 2011. godine, broj stanovnika je manji za 413.056 ljudi ili 9,64 odsto.

Manje je i ubedljivo većinskih Hrvata, kojih ima više od 91 odsto, kao i etničkih manjina. Popis je pokazao da susedna država spada u starije, pošto je najviše, 22 odsto, građana starijih od 65 godine, dok onih od 50 do 64 ima procenat manje. Pao je procenat vernika sve tri vodeće vere, katoličke, pravoslavne, muslimanske.

Katolika je 7,3 odsto manje nego 2011. Tada ih je bilo 86,28 odsto, a na prošlogodišnjem popisu 78,97 odsto. Blago je povećan broj agnostika, skeptika i ateista. Dok ih je na popisu stanovništva 2011. bilo 195.893, odnosno 4,57 u ukupnoj populaciji, na prošlogodišnjem ih je 247.149, odnosno 6,39 odsto.

Šta će pokazati predstojeći popis u Srbiji? Pojedini demografi predviđaju da će pokazati da je građana Srbije čak 600-700 hiljada manje nego na prošlom popisu 2011. A tada nas je bilo 7,2 miliona. Što je takođe manje u poređenju sa 7,5 miliona na popisu iz 2001. i 7,8 miliona iz 1991. Optimisti misle da nas je oko 6,9 miliona.

Uz to smo i sve starija zemlja, u čemu ipak pratimo evropske trendove. Uvek nam je nekako lakše da „priključak“ sa Evropom hvatamo na lošim stvarima.

U zemljama bivše SFRJ, kao i u većem delu sveta, popisi se održavaju svake desete godine. Važan je to državni posao, koji bi trebalo da bude čisto statistički, ali izgleda da je naše društvo postalo i prema popisu sumnjičavo, pa se postavljaju pitanja šta će nam to, šta ima da nas pitaju i beleže?

Da li će podatke neko zloupotrebiti? Sumnja je važan deo spoznaje, ali kada se pretera, prelazi u paranoju, što nikako nije dobro. Naše društvo izgleda postaje baš to – paranoično.

Poslednji popis u zajedničkoj državi bio je uoči ratova, 1991. godine. Uz bojkot na Kosovu, popis je nekako završen i pokazao da je Jugoslavija, u svom demografskom zenitu, na kraju postojanja, imala 23.528.230 stanovnika. Milion i sto hiljada više nego 1981. Danas na teritoriji koju je zauzimala bivša Jugoslavija živi samo 20,98 miliona stanovnika.

Tokom ove tri decenije iščezlo je bar 2,5 miliona ljudi koji su nastanjivali zemlju nekada razapetu između Vardara i Triglava, navodi nedeljnik Vreme u prošlogodišnjem tekstu „Oni koji je trebalo da se rode“. U ratovima devedesetih poginulo je oko 150-200 hiljada, a milioni su se iselili i još se sele.

Da li su nam ratovi krivi za sve ili je nešto i do nas, pošto više od dve decenije od njihovog završetka ne možemo da od ovog dela sveta napravimo koliko toliko pristojno mesto za život? Da li je to iole bitno, pošto su premijerka Ana Brnabić i pojedini funkcioneri SNS najavili novo obraćanje predsednika Aleksandra Vučića.

Biće istorijsko, kao i milion prethodnih, a verovatno će se svesti na kuknjavu kako njega i Srbiju pritiska svet, crno nam se piše… Možda najavi Vladu Srbije? Možda ništa i nije bitno, ni Vlada ni popis, jer ako se Moskva naljuti, može da baci atomsku bombu na bilo koju zapadnu zemlju, Zapad automatski uzvrati. Kakve smo sreće, sve bi to preko naših glava palo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.