Dva Aleksandra

Svi ga u Srbiji znaju. Relativno mlad, 1972. godište, ali toliko dugo je prisutan na ovdašnjoj političkoj sceni da bi neko pomislio da je „starac Fočo od stotinu ljeta“. Ovaj diplomirani pravnik, politički i medijski se aktivirao na studijama. Bio je funkcioner Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju i Jugoslovenske levice. Ostavku na funkcije u JUL-u je podneo 1998. nakon formiranja Vlade SPS, SRS i JUL-a. Na Glavnom odboru je navodno tada izjavio: „Dosta nam je ratnih bubnjeva. Moramo se okrenuti dijalogu sa Zapadom“. Osnovao je Partiju demokratske levice, koja je 2002. godine postala kolektivni član SPS. Sa SPS-om se razišao 2006. godine posle afere „Kofer.“ Od tada tinja veliki „sukob na levici“ između Ivice Dačića i Aleksandra Vulina. Osnovao je Pokret socijalista 2008. godine i ta stranka je članica vladajuće koalicije.

Kombinovao je levičarsku ideologiju i rokerski imidž, te su ga mediji „zavoleli“. I on medije, u kojima je ne samo rado gostovao već i u njima radio, kao kolumnista, urednik, menadžer, zamenik generalnog direktora… Čim opstaje ovoliko dugo i na tako važnim funkcijama, znači da je i uspešan. Koliko god nervirao mnoge. A što ume da nervira… NJegove „bisere“ teško je pobrojati, ali mnogi se sećaju njegovog komentara protesta 1997. Policija je protiv demonstranata u Beogradu upotrebila i vodene topove sa ledenom vodom, što je Vulin, saosećajno, kako dolikuje budućem ministru za rad i socijalnu politiku, prokomentarisao: „Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?“ Prema današnjim studentskim protestima ima daleko više „razumevanja“. Čak je i podržao jedan zahtev studenata. I on traži smenu čelnika RTS, ali zato što državna TV uopšte izveštava o okupljanjima građana. „Više vode računa o tome šta će neko viknuti na ulici, nego o interesima države“, smatra Vulin.
Dovoljno je reći Aleksandar Martinović. Po obrazovanju je takođe pravnik. Za razliku od imenjaka Vulina, u „visoku“ politiku je ušao nešto kasnije, ali je i četiri godine mlađi. Izabran je 2007. za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma, kao i potpredsednik SRS. Umalo nije bio i predsednički kandidat radikala 2012. Radikale napušta 2012. Postaje član Srpske napredne stranke, što ne bi bilo ništa čudno, pošto su selidbe na toj relaciji bile uobičajene, ali bilo je neobično što je to uradio Martinović. Šta je sve Martinović govorio o Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, kada su napustili SRS i formirali SNS…“Ni pas s maslom ne bi pojeo“, ali političari su čudo, a Aleksandar Vučić čovečan i pun razumevanja.

U pokajničkom tonu je za N1 kasnije priznao da je pogrešio što je tako vređao Vučića i Nikolića. „Ispao sam magarac, najveća politička budala“. U Skupštini Srbije i u prošloj radikalskoj i sadašnjoj naprednjačkoj fazi, ističe se više nego oštrim rečnikom. Vidi se da je od Šešelja učio. Kao i Vulin i Martinović je izrazio svoje viđenje aktuelnih protesta u više gradova Srbije. Najpre u Skupštini, zatim u emisiji RTS pokazivao je fotografije „organizatora“ studentskog protesta, novinara, političara, njihove dece… Nastavak zasedanja Skupštine Srbije planiran je za danas. Biće to nova prilika da vidimo novi briljantni Martinovićev nastup. Ovog puta u odbrani Maje Gojković.
Treći Aleksandar – Vučić s vremena na vreme se ograđuje i objašnjava nastupe svojih imenjaka. Jedni ga žale što gubi vreme na tumačenje Vulinovih i Martinovićevih reči, drugi mu ne veruju. „Mislim da te slike nije pokazivao Martinović, nego Aleksandar Vučić“, rekla je novinarka Olja Bećković čiji je sin „targetiran“. Ne bi valjda Vučić.