Šta je trebalo Milu Kadiji da postane glavni negativni „junak“ ovdašnjih medija? Vlasnik etno-sela „Kadmi“ na Njegušima u Crnoj Gori, umesto da gleda kako da što bolje dočeka goste ne bi li ga ponovo posetili, a on zaradio, dao je, izgleda, sebi za pravo da bira podobne i nepodobne i to ne po dubini novčanika, što bi možda i bilo razumljivo, već po nacionalnoj pripadnosti.
Prema prvoj verziji, Kadija je u subotu uveče izbacio iz svog restorana Podgoričanku, majku sa petoro dece i monahinju SPC zato što su Srpkinje. Novinaru podgoričkih Vijesti Kadija je potvrdio tvrdnje izbačenih gošći i po onoj narodnoj „čega se pametan stidi…“ poručio: „Napiši da sam crnogorski nacionalista“ i da „Srbi ne mogu da jedu kod mene“. Novinar to napisao, objavio, bruka pukla. Kadiju, koji je napravio čestu grešku u samodefinisanju (nacionalisti su oni koji vole svoju naciju, a šovinisti oni koji mrze druge, te on očigledno spada u drugu grupu) osudilo je više političkih partija, NVO, pominje se i krivična prijava zbog širenja nacionalne mržnje. Dobio je i preteće poruke.
Onda je stigla druga verzija. Kadija je, sad za podgoričku Pobjedu, izjavio da on nikoga nije izbacio već su gošće same izašle. „Došle su i tražile srpsku cicvaru, na šta sam im odgovorio da kod nas ima samo crnogorskog kačamaka, ali da moraju sačekati bar sat i po do dva sata da se skuva kako treba“, objasnio je Kadija. Dakle, incident, po ovoj verziji nema nacionalnu već kulinarsku konotaciju. One tražile cicvaru, on nudio kačamak. Ali, prvo jelo valjda je srpsko, a drugo crnogorsko (ako se može govoriti o „nacionalnosti“ jela), pa po sistemu „turska ili domaća“ kafa došlo do kuršlusa. Kadija tvrdi da je monahinja „cicvara-kačamak“ dilemu prokomentarisala da je „ovdje sve pola srpsko -pola crnogorsko“, na šta je Kadija spremno reagovao: „Ovo Boga mi nije nego moje, i samo crnogorsko.“ Dakle, eto opet etničke konotacije ove nesrećne priče. No, Kadija, u ovoj verziji, tvrdi da Srbe ne mrzi. Jok, vala, već ih zapošljava. Čak osam radnika iz Srbije radi u njegovom restoranu.
Koji sat kasnije, nešto dalje od Crne Gore, u vreme prve jutarnje molitve u Atik džamiji u Bijeljini (BiH) pet mladića srpske nacionalnosti, četvoro državljana Srbije iz Beograda i jedan maloletni Bjeljinac, upali u ovaj verski objekat vređali vernike, psovali tradicionalno „tursku majku“, pretili, pokušali da prekinu molitvu… Vernici ih izbacili, pozvali policiju. Napadači su uhapšeni i pritvoreni, Tužilaštvo najavilo krivične prijave zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti. Znači, sve je u ovom bjeljinskom slučaju išlo po propisima.
Ova dva slučaja, njeguški i bjeljinski, pokazuju da na ovim prostorima mržnje i ljudske gluposti neće nikada nedostajati. Ove i slične incidente ne treba ni zataškavati ni uveličavati, već insistirati na reagovanju javnosti i nadležnih organa. Sve države bivše SFRJ imaju zakone protiv širenja verske, nacionalne i rasne mržnje. Samo ih treba primeniti. I to strogo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
