Dva Muhameda

Njihovo prijateljstvo nedavno je ponovo potvrđeno tokom uspešne Vučićeve posete šeikovim Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Što sa šeikom Muhamedom, što sa bratom mu šeikom Abdulahom, Vučić je potpisao niz međudržavnih ugovora koji bi Srbiji mogli da donesu značajne investicije. Jeste da je Frst galf bank iz UAE već demantovala pisanje pojedinih medija da planira da kupi jednu ovdašnju banku, ali poslovi u poljoprivredi, proizvodnji oružja i kompjuterskim tehnologijama koji su najavljeni u Vučićevim razgovorima sa šeicima izgledaju izuzetno primamljivo.

Srbiji su potrebne investicije, od Zapada i Rusije slaba vajda i za svaku pohvalu je Vučićev pokušaj da pronađe druge kanale. Sad, što nekim ksenofobima smeta to što su potencijalni investitori nešto tamnije puti, druge vere i nacije, bože moj… I Vučić je o raznim „drugim“ i „drugačijim“ u prošlom političkom životu svašta pričao, ali, na sreću, opametio se. Izgleda. Gde bi nam bio kraj kada bi Srbija bar deo nekadašnjih unosnih poslova rahmetli Jugoslavije sa arapskim zemljama mogla da dobije u bližoj budućnosti? Ali, o tome možemo samo da sanjamo. Em je arapsko tržište postalo zahtevnije em je naša privreda uništena, pa i nemamo bog zna šta da ponudimo. No, kad god se pomenu značajne investicije, budi se i prirodni skepticizam. Toliko investicija je obećavano a neostvareno da sumnja mora da postoji. Seća li se neko Čirindživ Katurija? Američkog biznismena indijskog porekla koji je prošle godine razgovarao sa nekoliko ministara, prisustvovao Dačićevom „koncertu“ u Briselu i najavljivao da će u proizvodnju energije u Srbiji uložiti oko četiri milijarde dolara. EPS nam to najavio. Bila je to još jedna „šarena laža“, ali valjda nas arapski šeici neće izneveriti.

Nešto dalje od milog nam i dragog šeika Muhameda, sedi i predsednikuje jedan drugi Arapin i Muhamed Morsi. On nam nije toliko drag pošto će njegov Egipat uskoro izgleda priznati nezavisno Kosovo. A bili smo ubeđeni da neće, jer Egipat je bar stari i dokazan prijatelj bivše Jugoslavije („Tito, Naser, Nehru“) i Srbije. Ukoliko nakon Egipta, najveće arapske, još neke države priznaju nezavisnost Kosova, broj zemalja koje priznaju Prištinu preći će 100, što može polako otvoriti i put ka UN. Srbija je dugo uspevala da spreči masovno priznanje Kosova, ali ta politika očigledno više nije efikasna. Šta Beograd može da učini? Ništa. Tačnije, može da protestuje, upućuje demarše, prekida diplomatske odnose, ali ti potezi, treći pogotovo, bili bi na štetu Beograda. Srbija ne može sebi da dozvoli luksuz da prekida odnose sa bilo kojom bitnom državom, a Egipat to sigurno jeste, zbog priznanja Kosova. Uostalom, UAE su davno priznali Kosovo, pa nas to ne sprečava da očekujemo milionske poslove sa njima.

A sad, da li ćemo na letovanje u Šarl el Šeik ili Dubai, na nama je da odlučimo. Mada, kako je krenulo, ni za sela Srbije nećemo imati para.