Dva putića

Na društvenim mrežama se može videti da je Konstrakta inspirisala male devojčice da, sve sa lavorom i peškirima, pevaju da „Umetnica mora biti zdrava“, mladiće koji imaju svoju verziju („Dok je Vučka za nas biće para“), kao i mnoge druge.

Koje god mesto da zauzme u Milanu, sama reakcija na njenu pesmu ima pozitivno dejstvo, a bar finale očekujem.

Zdravlje jeste važno, ali čini mi se da sadašnjem stanju Srbije više odgovara stara, tradicionalna pesma „kraljice narodne muzike“ Lepe Lukić. „Od izvora dva putića“, naravno.

„Od izvora dva putića, vode na dve strane, ne znam kojim pre bih stigla, do tebe jarane; Gledam jedan, gledam drugi, oba su mi mila, i jednim sam i drugim sam s tobom prolazila…“

Srbija energetski potpuno zavisi od Rusije, koja joj je važna podrška i u borbi protiv priznanja nezavisnog Kosova u međunarodnim institucijama.

Istovremeno je kandidat za članstvo u EU, koja je najveći trgovinski partner i donator.

I kojim putićem će Srbija krenuti?

Mili su bili putići i ka Moskvi i Briselu, i jednim i drugim je naš predsednik prolazio sa Putinom, fon Lajden i ostalim.

Za koji će se sada odlučiti, mora li da preseče ko mu je draži?

Uvek su mi susreti sa Putinom izgledali uvredljivo ponizni, ali videlo se da su posebni.

Viđali se, razmenjivali poklone, podržavali na izborima, a sad – čini mi se da Putinova čestitka za nedavni rođendan Vučiću nije stigla.

Za razliku od prošlih godina.

Ili bar javnost o tome nije obaveštena.

Da li je ruski napad na Ukrajinu, konačno prekinuo dugogodišnju uspešnu politiku Beograda sedenja na više stolica?

Mnogi u Briselu veruju da Putinova invazija, treba da dovede do bržeg primanja pojedinih zemalja u EU, kako bi ih otrgli iz zagrljaja Moskve, ali kako, kada većina ne ispunjava stroge uslove?

Srbija ima dodatni problem – neusklađenu spoljnu politiku.

Evroposlanik iz Slovenije Klemen Grošelj, jedan od 10 potpisnika pisma kojim se traži prekid pregovora sa Srbijom dok ne uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom, što znači i uvede sankcije Rusiji, kaže da su se stvari nakon 24. februara, početka ruske agresije na Ukrajinu, radikalno promenile.

„Ako Srbija ne želi da uskladi spoljnu politiku sa EU po pitanju Rusije, EU to prihvata, ali i Beograd treba da prihvati da Unija ima slobodu odlučivanja kakav odnos želi da ima sa Srbijom“, rekao je Grošelj. Meni zvuči pošteno, no ima i drugačijih shvatanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da iza poziva grupe evroposlanika na zamrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom zbog stava prema Rusiji, stoje „uvek isti dežurni mrzitelji“ kojima je po njegovim rečima, „san da Srbija nikad ni na koji način ne napreduje“.

Naravno – svi uvek mrze Srbiju i samo pokušavaju da nas zaustave na putu ka zlatnom dobu.

Samo još da se javi neko sa tvrdnjom da je i rat u Ukrajini počeo pošto je nekom smetao strelovit ekonomski napredak Srbije.

Srbija je očigledno ujedinjena protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Većina građana je protiv toga, protiv su vlast i skoro cela opozicija.

Ujedinjena je i EU u osudi Rusije. Šta je Srbiji činiti? Za početak da sve ostavi za posle izbora, možda i da prestane da „gura prst u oko“ Zapadu, održavanjem proruskih skupova.

Volite slobodno Rusiju, ali glupo je podržavati napad na neku zemlju, rat, bombardovanje, stradanje ljudi…

Pogotovo u zemlji koja je 1999. preživela nešto slično. Bizarno izgledaju one vožnje Putinovih simpatizera u Beogradu. Nigde ni „lade“ ni „moskviča“.