U gomili rubrika lakše sadržine, neophodnih da čitaoci „progutaju“ sijaset teških priča, jedan beogradski tabloid ima običaj da „poznate“ likove ili, popularnim rečnikom, „selebriti“ ljude pita šta bi uradili sa 1000 evra? Odgovora se, priznajem, ne sećam. Em me upitani uglavnom nisu zanimali, em para i nije neka. Šta je 1000 evra na ovu skupoću? Doduše, da su „Dinkićeve“ akcije stigle u tom iznosu, obradovali bismo se.
Osam hiljada evra je već ozbiljnija suma. Toliko para je na bankomatu nedavno pronašao beogradski policajac Dragan Nikolić i vratio ih vlasniku. Ispostavilo se da je vlasnik Rus koji je u Beogradu bio na prvenstvu u kik boksu. Vlasnik je bio iznenađen kad mu je novac vraćen. Toliko da nije ni ponudio uobičajeno nagradu poštenom nalazaču, što policajcu Nikoliću nije smetalo. „Rus je izrazio veliku zahvalnost i to mi je bilo dovoljno. Kada sam porodici ispričao šta se dogodilo, nisu bili iznenađeni niti su me pitali zašto sam vratio novac, jer znaju da sam takav. Više od 30 godina radim kao policajac i nikada nisam bio u dilemi da li neku nađenu stvar treba da vratim“, ispričao je Nikolić. Priču o poštenom policajcu ovdašnji mediji su objavili u stilu „verovali ili ne“. Svi smo se izgleda iznenadili da iko, pa i policajac ili baš policajac, u današnje vreme može da vrati pare i to osam hiljada evra. Društvo u kome je čudno što policajac, kome je posao da štiti građane, čuva javni red i mir, vraća pronađen novac, sigurno ima ozbiljnu krizu moralnih vrednosti. Ali, nije to jedini primer jadnog stanja ove zemlje i poremećenih vrednosti.
Reakcija javnosti je bila očekivana. Svi su pozdravljali potez policajca, ali su se verovatno automatski pitali da li bi postupili isto? Da se ne lažemo, izazov bi bio veliki, osam hiljada… Većina nas bi uzela pare, a u „olakotne“ okolnosti mogli bismo da navedemo da nismo policajci. One malobrojno „poštenije“ savest bi možda malo pekla. Peckala, takoreći. Možda bi se i osvrnuli, da osmotre da li ih je neko video ili sačekali da li će se neko pojaviti. Ako bi videli roditelje sa bolesnim detetom kako čupaju kose, plaču i proklinju zbog izgubljenih para neophodnih za lečenje ili nešto slično, pojavili bi se iz senke i vratili novac. Ako se niko ne bi pojavio u „razumnom“ roku od cirka 15 minuta, otišli bi pevajući. I pare, zavisno od afiniteta i potreba, brzo ili sporije potrošili.
E, da nam plate, ako ih primamo, nisu tek nešto veće od 300 evra, možda bismo se i drugačije ponašali. Da nam je plata recimo oko četiri hiljade evra, možda bismo bez razmišljanja vratili nađenih osam hiljada. Otprilike toliko, oko četiri hiljade evra, mesečno prima predsednica Vrhovnog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović. Kako su objavili mediji, njena zarada koju čine plata i dodaci, nakon povećanja iznosi 402.625 dinara. Mesarović nije ni potvrdila ni demantovala da prima toliko, već je novinarima izjavila da je „njena plata njena stvar“. Bila bi, da je mi ne plaćamo. „Kad budem pozvana da branim svoje prihode, ja ću to i da uradim! A naručiocu ovog teksta poručujem: razmisliću da li da progovorim, jer ako ja progovorim, biće svašta“, zapretila je Mesarović.
Sigurna sam da bismo svi voleli da odgovori naručiocu teksta. Šta ima to da kaže sudija Mesarović? Ajde i to „svašta“ da čujemo, pa da ocenimo vredi li 400 i nešto hiljada dinara. Društvo u kome predstavnik vrhovne sudske instance ne vidi problem u tome što prima višestruko više para od prosečnog građanina ne mora da se brine za svoju budućnost. Mračna je. Ali, preživeli smo „slučaj“ Sonje Brkić, pa ćemo i Nate Mesarović. Da podsetim, Sonja Brkić je bila sudija Vrhovnog suda Srbije i predsednica Republičke izborne komisije. Za obavljanje druge funkcije, dobijala je silne novce i u tome nije videla nikakav problem. I nije snosila nikakve posledice.
Možda i nije to neki problem. Šta su hiljadu, četiri ili osam hiljada evra u poređenju sa milion dolara koliko je država „častila“ Miladina Kovačevića? Amerikancima se dogovorena kazna od dve godine i tri meseca zatvora za Kovačevića zbog premlaćivanja njihovog građanina, učinila malom, ali ne znaju oni pravni sistem Srbije. Nek pitaju Teofila Pančića. Ovdašnjim „strukturama“ ne pada na pamet da priupitaju da li bi Kovačevići bili voljni da državi, to jest nama, vrate to milionče? Ako nemaju odjednom, nek vraćaju u ratama, nekretninama… Ali, država nije stipsa kada je tako perspektivni student u pitanju. Miladin Kovačević, student Pravnog fakulteta u Novom Sadu, pre dolaska u sud je sa „desetkom“ položio ispit iz ekonomije. Eto nama novog vrsnog sudije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.