Evropa zdaj

Da li će Srbija dobiti status kandidata u martu i dalje je pod znakom pitanja, ali pod znakom pitanja je i moguće ponovno uvođenje viza. Tanja Fajon, izvestilac za viznu liberalizaciju Evropskog parlamenta potvrdila je da se predsedavajućoj Danskoj žuri da, zbog sve većeg broja azilanata u pojedinim državama EU, što pre uvede mehanizam za suspenziju viznog režima, u slučaju nepoštovanja dogovorenih uslova za stavljanja zemalja Zapadnog Balkana na „belu šengensku listu“. Fajon najavljuje da će Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta 25. ili 26. januara raspravljati o predloženim mehanizmima suspenzije. Onda će se izjasniti Evropski parlament i konačno Savet ministara EU.

Znači, nadamo se statusu kandidata u martu, a mogu nam ukinuti „beli šengen“. Pošto ova dva procesa nisu direktno vezana, može se desiti i najpovoljnija varijanta, da dobijemo status kandidata i ostanemo na „beloj šengen“ listi, ali i manje povoljna, da dobijemo status, ali i da nam ponovo uvedu vize. Šta god da se desi, evropski put Srbije biće spor i trnovit što zbog problema u samoj EU, što zbog naše zemlje koja nevoljno prihvata evropske standarde i još nevoljnije ih sprovodi. Sve to, uz velike ekonomske probleme, dovodi do jačanja evroskepticizma u Srbiji pa je prijatno iznenađenje što, prema nedavnim istraživanjima, „čak“ 51 odsto građana podržava članstvo u EU.

Za razliku od mnogih, mislim da, uz sve falinke, EU nema alternativu i da bi za Srbiju bilo pogubno da prekine proces evrointegracija. Takođe za razliku od većine, „duboko verujem“, što bi rekao Tadić, da ni sada Kosovo ni ranije Hag nisu glavne prepreke za približavanje Srbije EU već nespremnost ovdašnje političke, privredne i intelektualne „elite“ da prihvati i primeni pravila i standarde EU. „Naši“ navikli na „lov u mutnom“ i jasna pravila kakva uglavnom postoje u EU im nikako ne bi odgovarala. Ne idealizujem EU, daleko bilo, i meni je evro mnogo sumnjiv, gnušam se desničara koji vladaju većim delom Starog kontinenta, njihove ksenofobije, ali da se teleportujemo u neki drugi deo sveta ne možemo, a kada smo na sred Balkana trebalo bi da prihvatimo „briselska pravila“ jer EU svi teže.

Pravila i standardi EU donose i mnoge dobre stvari, pristojniju i odgovorniju političku scenu, na primer. Vole i tamo da „vrludaju“, pa su britanski parlamentarci „uhvaćeni“ da koriste državne pare za plaćanje ličnih računa, letovanje, renoviranje kuća i slično. Pošto je pukla bruka, prvo su vratili pare i izvinili se, onda su posmenjivani, a podnete su i tužbe. Uzmimo i tu „groznu“ Nemačku, glavnog „kočničara“ na našem putu ka Briselu. Predsednik Nemačke Kristijan Vulf, nalazi se u središtu višenedeljnog skandala koji preti da se završi i njegovom smenom. Vulf je, kao premijer Donje Saksonije, uzeo kredit od pola miliona evra od supruge biznismena, svog prijatelja. Kredit bio povoljan, ali po zakonu. Vulf je, međutim, „zaboravio“ da prijavi kredit i što je šokiralo tamošnju javnost, pokušao je da spreči list Bild da objavi priču. Vulf je, dan pre objavljivanja teksta, pozvao telefonom glavnog i odgovornog urednika Bilda i zapretio tužbom i prekidom kontakta. Svako ko se bavi novinarstvom u Srbiji na ovo će se verovatno nasmejati jer ovdašnje medije svaki portparolčić, državne sekretarčiće da ne pominjem, može da nazove i pripreti. Vulf se brzo izvinio, ali se javnost zgrozila na njegov napad na „slobodu medija“. U međuvremenu su mediji počeli da objavljuju informacije o letovanjima i proslavama na kojima je bio o trošku svojih prijatelja – privrednika. Nemačka se ustalasala jer je doveden u pitanje „moralni integritet“ predsednika. Uporedite to sa skandalima i sumnjivim poslovima naših političara. E, zato je Srbija daleko od EU.