Fobije i strahovi

Ratovi, teroristi, izbeglice, Bregzit, američki predsednički izbori, neki su od događaja koji su doprineli tome da korisnici sve više pretražuju tu reč. Stranica ksenofobiju definiše kao „strah ili mržnju prema strancima i ljudima različite kulture“. Planiraju da značenje prošire i na strah od „običaja, odevanja i kultura ljudi čije je poreklo drugačije od našeg“. Ovaj internet rečnik navodi da su korisnici najviše pretraživali reč ksenofobija 23. juna, na dan britanskog referenduma. Pretraga ove reči porasla je za 938 odsto između 22. i 24. juna.

Dešavanja na međunarodnoj političkoj sceni pokazuju da ksenofobija drma planetu i verovatno će obeležiti i narednu godinu. Šta je sa Srbijom? Koje fobije, strahovi i mržnje nas muče? Nedavno istraživanje Demostata pokazalo je da su u Srbiji rašireni strahovi. Čak četiri petine građana ima neke strahove, a pre svega se plaše bolesti i neizvesne budućnosti. Tu je, naravno i iskonski strah od promaje, kao i noviji od gubitka radnog mesta. Istraživanje se nije direktno bavilo ksenofobijom, ali je pokazalo znatnu etničku distancu prema narodima u okruženju, „najverovatnije i prema etničkim manjinama u Srbiji“. Na pitanje koliko su narodu kome pripadate bliski narodi u okruženju 43 odsto je odgovorilo da su udaljeni, a 10 odsto da su bliski. Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci… Što bi rekao Branko Đurić u „Audiciji“: „Joj, razlike – drastične“.

Kakav je odnos Srbije prema nešto širem okruženju, Evropi i EU? Po zvaničnoj politici i dalje smo čvrsto na EU putu, što je dokazano i prekjučerašnjom posetom evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana Beogradu, razgovora sa premijerom Aleksandrom Vučićem i potpisivanjem ugovora o 80 miliona evra pomoći za reformu javne uprave u Srbiji. „Srbija nema alternativu evropskom putu, a o jačanju veza Beograda i Brisela govori podatak da su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije vezane za članice EU“, izjavio je komesar Han, dodajući da je od 2007. Brisel uložio dve milijarde evra za modernizaciju Srbije. Fina suma, nema šta. Gde li smo tolike pare potrošili? „Naš put je evropski put. Svima koji su protiv toga, postavljam pitanje – iz čega mislite da isplaćujemo penzije?“, odgovorio je premijer Vučić, objasnivši da EU, naravno, ne daje novac za penzije, ali da svojim tržištem doprinosi punjenju budžeta, isplati penzija i ostalih prinadležnosti. „Pola Srbije smo zaposlili u kompanijama koje tržište imaju u EU“, dodao je premijer.

Istovremeno, javnost Srbije, što zbog unutrašnjih što zbog očito ozbiljnih problema u samoj EU, sve manje veruje Briselu. Ako bismo fobiju shvatili po definiciji internet-rečnika Dictionary, EU-fobija je davno zamenila EU-foriju i drma Srbiju žestoko. Videlo se to i dan pre Hanovog dolaska, 4. decembra kada je EU bila suočena sa dva izazova, predsedničkim izborima u Austriji i referendumom o ustavnim promenama u Italiji. Sudeći po ovdašnjim medijima i društvenim mrežama, značajan deo Srbije je silno razočarao poraz Norberta Hofera u Austriji. Skoro kao Albaniju poraz Klintonove u SAD. Ni pobeda opcije „ne“ na referendumu u Italiji nije bila uteha. Da je Hofer pobedio, bilo bi značajnih 2:0 u korist populista, a protiv EU. Ovako 1:1 znači da će borba, „za“ i „protiv“ EU, „umerenjaka“ i „populista“, biti neizvesna i naredne godine.

Biće izbora u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj… Imaće Srbija svoje favorite. Biće i kod nas izbora. Ali, pre toga, već u ponedeljak, u posetu nam stiže ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Da vidimo koliko miliona će nam on doneti.