Francuski RIK

Nismo propagirali da ćemo uzeti oružje i nešto učiniti. Da li će se to desiti 2018. ili 2028. godine, nije važno sa stanovišta nacionalnog i državnog interesa“, izjavio je Dodik novinarima u Banjaluci. Dodikov SNSD je prošle godine doneo „Deklaraciju o samostalnoj i slobodnoj RS“, kojom je najavio raspisivanje referenduma o nezavisnosti 2018. godine.

Ima li razlike između ove i izjave pojedinih albanskih političara, pre svega Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova? Sitnije sigurno, ali suštinske ne. Svako pozivanje na promene granica destabilizuje Balkan, na kome mirna promena granica ni danas, a ni sutra neće biti moguća. Zašto onda „faktor mira, stabilnosti i pomirenja“, „lider u regionu“, znači Srbija nije reagovala na ovu Dodikovu izjavu? Beograd i Banjaluka imaju specijalne veze, pa bi bilo normalno da neko iz Srbije reaguje. Ministri Aleksandar Vulin, Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, koji su toliko govorljivi i oštri kada osuđuju izjave kosovskih i albanskih zvaničnika, ponovo su otćutali reči svog jarana.

Ništa čudno, ali je to još jedan dokaz da silna halabuka koja se u Beogradu diže zbog „velike Albanije“, ima dnevnopolitičku svrhu za domaće potrebe. Po sistemu „oni kao hoće da se otcepe, a mi kao ne damo“, neko u susedstvu nešto izjavi, sada u Prištini ili Tirani, a može i u Skoplju, Sarajevu ili Zagrebu, zvaničnici u Beogradu se strašno uzrujaju. Lupe rukom o sto, pa prozbore neku „NJegoševu“ – „Haradinaj može Niš samo iz zatvora da vidi“, „Albanci znaju da neće moći da kroče ni milimetar na teritoriju uže Srbije“, „Sledeći put kada bude video srpsku vojsku Haradinaj će puzati’, „Mala je granica između snova i košmara“… I nikom ništa. Svi akteri, u Srbiji i susedstvu, imaju korist. NJihove su naslovne strane, medijska pažnja, a birače ovakve svađe i izjave navedu da zaborave na svoje prazne džepove.

Možda najbolji dokaz za to da Srbija nema smislenu politiku, već ad hoc udarničke akcije svojih glavnih ministara je i blam sa povlačenjem i vraćanjem ambasadora u Francuskoj. Sud u Kolmaru očekivano nije Haradinaja izručio Srbiji, zbog ratnih zločina. Beograd se silno naljutio, pa Vlada Srbije krajem aprila pozvala ambasadora Rajka Ristića na konsultacije i preporučila ili naložila nije najjasnije, kao što nije jasno jel to učinila Vlada ili premijer Vučić, no to je isto, zvaničnicima, radnicima ministarstva, direktorima javnih preduzeća da otkažu planirana putovanja u Francusku i da naredna tri meseca ne dogovaraju nikakve posete i aktivnosti u ovoj zemlji. Onda se u Francuskoj „desile promene“, kako je primetio ministar Dačić, izabran nov predsednik i ambasador Srbije se brže-bolje posle dve nedelje vratio u Pariz. Morao neko da prisustvuje inauguraciji predsednika Emanuela Makrona. Kao kad se dete naljuti na roditelje, pobegne od kuće, pa se posle tri sata seti da mama večeras sprema palačinke i brže-bolje se vrati kući.

Pitanja se samo nižu. Kakva je zemlja ta Francuska… Predsednički izbori im bili 7. maja, dva-tri sata po zatvaranju birališta saopštili rezultat, predsednik nedelju dana kasnije, 14. maja, inaugurisan i preuzeo funkciju, a već sutradan 15. imenovao premijera i otputovao u zvaničnu posetu Berlinu. Pa, oni nisu normalni… Kod nas, igre pre i posle glasanja, peglanje listića, prebrojavanje, žalbe, tužbe, dogovor o inauguraciji, pregovori i prepucavanja o premijeru… Imaju li Francuzi uopšte RIK?