Gledati svoja posla

Dakle, umesto da se ugledaju na baku Kuper i njenu devizu „gledaj svoja posla“ ili, drugačije rečeno, „živi i pusti druge da žive“, naši građani i dalje pomamljeno prate rijaliti programe I gledaju tuđa posla. Vidim počela i četvrta-peta ili koja već sezona „Velikog brata“. Rijaliti programe sam prvi put videla u Holandiji na nekoj tamošnjoj televiziji u vreme kada na našim prostorima takva TV forma nije bila ni u planovima. Bio je baš „Veliki brat“ u pitanju i pošto „milozvučni“ holandski ne razumem, a razgaćeni ukućani su, gle čuda, stalno urlali i vrištali na svom maternjem jeziku, posle desetak minuta sam isključila taj program. Sećam se da sam pomislila da bar takve gluposti sa Zapada neće stići u Srbiju. Kako sam se samo prevarila. Rijaliti programi se šire kao kancer nad ovom „napaćenom“ zemljom.

Različite sociološko-psihološke analize i istraživanja javnog mnjenja, pokazuju zašto građani vole ovaj tip TV zabave. Suština je valjda u opštoj krizi, nezadovoljni ljudi nemaju svoj život pa im najlakše da voajerski gledaju „Farme“, „Dvorove“, „Velikog brata“, „Parove“, to jest nepoznate ljude ili neke koji se predstavljaju za VIP, a pre bi se mogli svrstati u kategoriju „poznati iz nepoznatih razloga“, kako spavaju, razvlače se dokoni po nekoj sobi, svađaju, psuju, tuku, opijaju, vređaju po raznim osnovama… Sa tog stanovišta, rijaliti program imaju isti cilj i namenu kao turbo-folk devedesetih. Kao što su tih ratnih i kriznih godina, građani bežali u „paralelne svetove“ posredstvom takve vrste muzike, danas tome služe rijaliti program. Danas, na sreću, nemamo ratne, ali imamo hronično krizne godine. Da li zbog protoka vremena, ali čini mi se da je turbo-folk bio „mila majka“ u poređenju sa onim što se može videti povremeno na TV ekranima i naknadno čitati u pojedinim novinama. Čuveni hit devedesetih, „Koka-Kola, marlboro, suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, to je život, to nije reklama, nikom nije lepše nego nama…“ milozvučno deluje u poređenju sa onim što se čuje i vidi u rijaliti programima.

Zagovornik sam poštovanja ljudskih i ostalih prava, ali kod rijaliti programa podvlačim crtu – njih treba zabraniti. Ne može? Nema zakonske osnove? Pa zar nije još rahmetli Tito lepo govorio da se zakona ne treba držati ko pijan plota? A Josip Broz je bar znao šta radi i dokazao se kao najveći državnik ovih prostora. I to pravi državnik, a ne samozvani kao neki novokomponovani ministri. Živeo, vladao decenijama i umro prirodnom smrću u poodmaklim godinama i na vlasti, što je za naše prostore veliki uspeh. Pitajte istoričarku Dubravku Stojanović ili se prisetite osnovnih istorijskih podataka o surovoj sudbini ljudi koji su vladali Srbijom i nekadašnjom Jugoslavijom. Tito je unikatni primer i da je, neki bi rekli ne daj Bože, drugi kamo sreće, danas živ sigurno bi za rijaliti programe rekao: „Majku mu božju, šta je ovo? Skidajte te gluposti s moje televizije. Dajte „Sutjesku“ il neki kaubojac“. Štošta bi Tito imao da kaže, no šta ćemo…

Deviza „gledaj svoja posla“ nikako ne znači izolaciju od sveta. Štaviše. Koliko god da smo mali i skoro beznačajni, deo smo ove planete. Dokazuje to i Prokuplje koje je odlučilo da pomogne sa 10 hiljada dolara Japanu. Predsednik opštine Prokuplje Milan Arsović kaže da su zbog pomoći naroda Japana odlučili da se bar malo oduže. Bravo za Prokuplje. Bravo i za baku Kuper čiji recept ne treba zaboraviti. Ne moramo da živimo 114 godina, dovoljno je da živimo iole pristojno, a manite se brze hrane i gledajte svoja posla.