Gospođa Dafi

Pašić mu je hitro odgovorio: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledson!“ Mada je od tog vremena puno vode proteklo Savom i Temzom, Pašićeva izjava ne gubi puno na istinitosti.

Uzmimo na primer predizborne kampanje. Trudila sam se da pratim kampanju za sutrašnje parlamentarne izbore u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, zemlji koju mi radije zovemo skraćenim imenom Engleska. Za glasove Britanaca bore se: lider laburista i aktuelni premijer Gordon Braun, konzervativac Dejvid Kameron i liberal Nik Kleg. Od izbora verovatno slučajno zakazanih na Đurđevdan, očekuje se dramatične promene. Da Englezi znaju šta je Đurđevdan, verovatno bi u istoriju ušli kao „đurđevdanski“ izbori. To što laburisti, po svemu sudeći, odlaze sa vlasti ni po jada, već postoji „opasnost“ urušavanja u Britaniji uobičajenog dvopartijskog sistema u kome se laburisti i konzervativci menjaju na vlasti osvajajući natpolovičnu parlamentarnu većinu, a liberali „statiraju“. Zgroženi su Britanci mogućnošću da nijedna partija ne osvoji natpolovičnu većinu, što bi značilo da drugi put u poslednjih 100 godina dobiju manjinsku ili koalicionu vladu dve partije, a mi smo imali vlade i od 15 i više stranaka. Preživeli smo ih.

Prateći britansku predizbornu kampanju, svašta sam videla, ali nigde nije deljeno brašno, ulje, higijenski paketi, šporeti… Nisam videla ni da su pretendenti na, spolja posmatrano, dosta skromnu kuću u Dauninig ulici broj 10, zvaničnu rezidenciju britanskog premijera obišli mesto snimanja ijedne TV serije ili filma. Zar je britanska filmska industrija u tolikoj krizi i ništa ne snimaju? U redu, Ralf Fajns snima ovde, u Beogradu i „prima“ ovdašnje političare, ali nije on jedini. Šta je sa „Istendersima“, mamutskom TV serijom koja se 25 godina prikazuje u Britaniji? Ako su najpre Tadić, a onda još neki domaći političari van kampanje obišli ekipu „Selo gori, a baba se češlja“, slikali se i pričali sa Radašinom i familijom mu, što li Braun, Kameron i Kleg ne obiđoše Fila Mičela, junaka „Istendersa“ i majku mu Pegi? Čovek, Fil Mičel, bio u zatvoru, izašao, pokušava da se vrati normalnom i poštenom životu, odlična je to prilika da se slikaju i prozbore neku o borbi protiv kriminala i pokušaju države da pomogne rehabilitaciju onih koji su privremeno, protiv svoje volje boravili iza rešetaka. Nemaju izgleda marketinške magove ko što mi imamo. Ili možda imaju?

Ima još razlika, ali se nađe i neka sličnost. TV dueli dosadni kao onaj „naš“ skorašnji između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Samo niko nikome nije dao jabuku. Rastrčali se Braun, Kameron i Kleg na sve strane. Obilaze škole, fakultete, staračke domove, svuda ih dočekuju razdragani birači, bilbordi, baloni na sve strane. Najzanimljivija bila Braunova poseta Ročdejlu i fatalni susret sa gospođom Gilijan Dafi, koja ga je pitala i o imigrantima iz istočnoevropskih zemalja. Premijer ne odgovara, ali se topi od miline. Osmeh od uva do uva, teško mu da se oprosti od gospođe Dafi. „Veoma mi je drago da smo se upoznali, veoma mi je drago“, poručuje, rukuje se, ulazi u kola. Kreće dalje, ali zaboravlja da je mikrofon i dalje uključen, pa otvara dušu i „milu“ gospođu Dafi okarakteriše kao „zadrtu ženu“. Kakva je bruka pukla. Šokirani Britanci time što se njihov premijer pokazao kao dvoličan i arogantan. Gle čuda, dvoličan političar, a Britanci naivni. Izvinjavao se posle Braun, al šteta je napravljena.

Ovaj gaf možda neće odlučiti izbore, ali šta bi se u Srbiji desilo da se nekom političaru „desi gospođa Dafi“? Ništa. Odmah bi medije i političke protivnike optužio za manipulaciju i prljavu kampanju. Što i do sada praktikuju u različitim „kritičnim“ situacijama. Nedavni primeri su operacija ministra Tomice Milosavljevića u Nemačkoj i „veseli nestašluci“ Sulejmana Spaha, poslanika radikala. U oba naravno potpuno različita slučaja njihovim partijama, G17 Plus i SRS, nije palo na pamet da su oni možda pogrešili, već su tvrdili da se radi o nekoj zaveri na političkoj, a u „slučaju Spaho“ nacionalno-verskoj osnovi.

Da parafraziram Pašića, kakvi smo mi Englezi, takva je i Srbija Engleska. Ne treba i ne može Srbija da bude Engleska, ali malo pristojnosti nam ne bi smetalo. Uzgred, i tamo su pojedini poslanici nedavno uhvaćeni u velikom lopovluku. Ali su pare morali da vrate.