Greške i namere

Dnevnom listu Danas se na primer desilo da slučajnom tehničkom greškom, film „Oluja“ prikazan na RTS povodom godišnjice stradanja Srba 1995. u hrvatskoj vojnoj akciji, najavi kao „uja“.

Nisam to ni primetila, ali mnogi u redakciji jesu i temeljnom analizom je ustanovljeno kako je do greške došlo. Slučajno, naravno.

Grešku su primetili i pojedini prorežimski tabloidi koji su nas optužili da promovišemo ustaše.

Da li je normalno ijedan medij u Srbiji optuživati da podržava ustaški režim i što je još luđe da u takve opasne laži neki izgleda poveruju?

Primer drugi greške sa sličnom tematikom je zvanično obeležavanje godišnjice „Oluje“ koju su u Prijedoru organizovali entitet Republika Srpska i Srbija.

Na ekranu se pojavila fotografija bošnjačkih žrtava iz Žepe umesto srpskih iz „Oluje“.

Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite RS priznalo je „nehotičnu i nenamernu grešku“ agencije iz Srbije koja je pripremala video materijal i optužilo pojedine sarajevske medije za manipulaciju ovim slučajem. Agencija se brzo izvinila.

Imali smo znači dve slučajne greške istim povodom, ali meni se čini kao najproblematičnije samo obeležavanje „Oluje“ u Prijedoru.

Prisetimo se činjenica. SDS je uz pomoć JNA pučem 30. maja 1992. preuzela vlast u Prijedoru, u kome faktički sukoba nije ni bilo.

Pre rata u prijedorskoj opštini Bošnjaci i Srbi činili su skoro podjednako, po oko 40 odsto stanovništva, a Hrvati nešto manje od 20.

Odmah su otpušteni Bošnjaci i Hrvati koji su radili u opštini i mada je prvi proglas srpskih vlasti bio miroljubiv, već sutradan 31. maja nesrpskom stanovništvu je naređeno da na javnim mestima nose bele trake oko ruku, a svoje kuće označe belim čaršavima. Poznato?

U okolini Prijedora otvoreni su logori Omarska, Manjača, Trnopolje, u kojima je bilo zatočeno više hiljada Bošnjaka i Hrvata, otkrivena najveća masovna grobnica u BiH Tomašica.

Više od 200 Bošnjaka i Hrvata 21. avgusta 1992, zatočenici logora Trnopolje, streljano je na Korićanskim stenama, na obroncima planine Vlašić.

Tokom rata u BiH, u Prijedoru je ubijeno više od tri hiljade civila nesrpske nacionalnosti, među kojima 102 dece.

Lokalne vlasti odavno većinsko srpskog Prijedora ne dozvoljavaju podizanje spomen obeležja čak ni pobijenoj deci. Ali je zato u tom gradu obeležena godišnjica nesumnjivo velikog zločina nad Srbima tokom „Oluje“, u kojoj je iz Hrvatske proterano oko 200 hiljada Srba, a oko dve hiljade ubijeno.

Mada bi RTS možda to nazvao“avgustovskim dešavanjima“?

Ko radi taj i greši, samo što su posledice nečijih grešaka tragične i što nekada nije reč o greški već nameri. Lako ih ipak prepoznati i razlikovati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.