Hajderi svuda oko nas

Toj vrsti gastarbajtera se uvek čudim. Što se ne vrate u Srbijicu ako sunce nigde ne greje kao ovde? Neće im zameriti ni Kanađani, ni Nemci, ni Austrijanci, Australijance da ne pominjemo. Pošto se, bar u mojoj okolini, niko od silnih kritičara Zapada u domovinu nije vratio, zaključujem da je ipak tamo bolje no ovde. Ali, da ima sličnosti – ima.

Uzmimo na primer pokojnog Jerga Hajdera, bivšeg lidera austrijske ekstremne desnice i guvernera Koruške koji je 2008. poginuo u saobraćajnoj nesreći. Prema pisanju austrijskog nedeljnika Profil, Hajder je tokom političke karijere izgradio mrežu bankarskih računa u Lihtenštajnu, preko kojih je na nelegalan način u ovu zemlju prokrijumčario 45 miliona evra.

Šokirala sam se. Pa, kako je to moguće?! Austrijanac, političar, a sumnjivi milioni?! Hajder, iz objektivnih okolnosti, ne može da saopšti svoju verziju i opravdanje. Možda je sve čisto kao suza, ali ipak je taj novac izgleda prošao mimo austrijskih poreznika. Ajd što oni nisu ništa znali, no i Hajderova udovica je izjavila je da nije imala pojma o tim računima i novcu. Jeste da se kaže „o mrtvima sve najbolje“, ali tu glupu izreku nikada nisam ni volela ni poštovala. Po njoj bi i o drugom mnogo poznatijem Austrijancu, Adolfu Hitleru trebalo biranim rečima da govorimo. Mnogo je razumnije i o mrtvima po zasluzi.

Hajder je bio rodonačelnik danas snažne ekstremne desnice i uz Žan Mari Le Pena preteča Gerda Vildersa, Nika Grifita i ostalih desničara koji haraju Evropom. Ponosio se nacional-socijalističkom prošlošću svojih roditelja i činjenice da je rođen u istom kraju kao i Adolf Hitler. Bio je čelnik Slobodarske partije Austrije, a od 1979. poslanik austrijskog parlamenta. Guverner Koruške postao je desetak godina kasnije i tu funkciju obavljao je u više mandata. Na izborima 1999. Slobodarska partija osvojila je čak 27 odsto glasova i ušla u koalicionu vladu, što je nateralo ostale članice EU da izoluju vladu u Beču. Brisel je kritikovao Austriju zbog ekstremističke vlade, netolerancije prema drugim narodima, da je štetna za međunarodni poredak. Danas je stanje bitno drugačije. Ekstremista u zemljama EU i šire tušta i tma. Na narednim izborima 2002. godine Slobodarska partija prolazi loše, dolazi uskoro do podela i Hajder osniva Savez za budućnost Austrije. Kao i svaki pošten desničar u zapadnoevropskoj zemlji, Hajder je insistirao na nekakvoj superiornosti svoje nacije i države, mrzeo manjine, naročito Slovence, strane radnike i imigrante, a njegova Slobodarska partija je davnih godina zahtevala da imigranti budu obavezni da čiste pseći izmet. Pohvalno se izražavao o dostignućima Hitlerovog Trećeg rajha, pa i konc logorima koji su bili vid „uspešnog zapošljavanja“. Svašta se još može napisati o Hajderu, ali šta se on nas tiče? Da, Slobodarska partija je sarađivala sa SRS na ovim prostorima, tako bar piše u biografiji ove austrijske partije. Mada je mrzeo strance i imigrante, Hajder je bio dobar prijatelj Moamera el Gadafija i Sadama Huseina. Neki tvrde da su Hajderovi milioni u stvari „poklon“ njih dvojice.

Ukoliko se pokaže da je Hajder imao sumnjive račune u inostranstvu, biće to još jedan dokaz da ni zapadni političari koji se zaklinju u svoju naciju, veru, rasu ili državu, nisu uopšte gadljivi na ovozemaljska zadovoljstva u vidu novca i ostalih materijalnih dobara. Nema tu drastične razlike između „naših“ i „njihovih“. U stvari, ima. Neki „naši“ su tokom devedesetih pokazali mnogo veću bestijalnost i fino naplatili svoja kvazi patriotska i nacionalna osećanja. Državno tužilaštvo u Lihtenštajnu i nadležni u Austriji demantovali su pisanje Profila. Bečki nedeljnik, ipak, ne odustaje od svojih tvrdnji, a priču široko elaboriraju i drugi austrijski mediji. Dnevnik Kroner cajtung tako tvrdi da su Hajderovi milioni u Švajcarskoj, a ne Lihtenštajnu i da ih ima 15, a ne 45. I tu ima sličnosti sa nama. Mediji tvrde jedno, zvaničnici drugo. Postoji ipak još jedna drastična razlika – BDP i životni standard između Austrije i Srbije.