Hiljadu lepih stvari

Ali doživela je i jedva preživela sudbinu zemlje čije ime i dalje nosi. Danas se batrga, pokušava da se prilagodi novim okolnostima, ali nikako ne ide. Kupca ni od korova, a opstanak nacionalne avio-kompanije, tačnije gubitke JAT, ali i pozamašne plate njihovih direktora, finansiramo mi, građani Srbije, iz uvek tankog budžeta. Čemu i zašto? Šta će Srbiji nacionalna avio-kompanija koja je predmet viceva i sprdnje? Da se razumemo, nije moj stav o JAT-u motivisan ličnim nezadovoljstvom zbog višečasovnog čekanja, svakoj, pa i najvećim avio-kompanijama može da se desi kašnjenje, ali zašto se Srbija ne oslobodi novokomponovanih mitova o „nacionalnim institucijama“, preduzećima, sportskim društvima i sličnim pojavama koje žive samo na staroj slavi? I našim parama, naravno. Država može da propadne, ali „nacionalne institucije“, nikako.

Ima puno sličnosti između FK Crvena zvezda i JAT-a. Ovi prvi su nekada umeli da igraju fudbal, bili i prvaci sveta, ali odavno su za staro gvožđe. Ovi drugi su nekada bili ugledna avio-kompanija, a danas nema ni senke stare slave. Opstanak JAT plaćamo godinama, kao i još nekih relikata bivšeg i propalog privrednog sistema, a kako je krenulo, možda ćemo i dugove Zvezde početi da plaćamo. I dok tako razmišljam, nailazi moja poznanica iz Beograda. Dan ranije poslom stigla u Istanbul iz Beograda, let, JAT-ov dakako, kasnio osam sati. „Zbog snega“, pitam. „Kako da ne. Ma imaju pet i po aviona, taj kojim je nas trebalo da dovezu u Istanbul ostao u Dizeldorfu zbog nevremena i čekali smo da se neki pojavi“, objašnjava mi ona. Ali, flotila JAT-a nema pet i po već 14 aviona. Proverila sam u JAT Reviji, kada sam se konačno dočepala aviona. Svašta sam tamo pročitala. Ove godine JAT je obeležio 85 godina postojanja. „Rešeni da nastavimo ovako dugu tradiciju kada je u pitanju vazdušni saobraćaj u Srbiji i postojanje nacionalnog avio-prevoznika, trudili smo se da vam što više izađemo u susret“, poručuju u ovoj publikaciji, u kojoj Radoš Bajić objašnjava svoj put od „Partizanske eskadrile“ do „Ravne gore“. „Godina jubileja je godina u kojoj je JAT ostvario najbolje rezultate u protekle dve decenije“, poručuju u Reviji. Mašala. A Srbija je lider regiona.

Ima, međutim, nečeg lepog u JAT-u. Skoro familijarni odnos osoblja, ali i drugarstvo koje se među samim putnicima javi, pogotovo kada satima čekaju. Jedna gospođa služi keks, počne priča o tome ko je gde kupio baklave, a ko rahat lokume, kakve su reakcije na „Sulejmana Veličanstvenog“ u Srbiji i Turskoj i vreme prosto proleti. Ma takvi smo mi, građani Srbije, jesmo siromašni, al imamo dušu. I takav nam je avio- -prevoznik. Kasni, avioni samo što se ne raspadnu, al kad te posluže bajatim zemičkama sa kačkavaljem…