Hobotnicu za savetnika premijera

Džabe su se Nemci tešili da Pol ume i da pogreši, bio je u pravu, a Lem, Podolski, Klose i ostali mogu samo da tuguju. Kada je predvideo poraz Nemačke od Srbije, Pol umalo nije doživeo surovu sudbinu – hteli su da ga pojedu. Neki, naime, smatraju hobotnice za kulinarske specijalitete. Pol je, na sreću, preživeo.

Ako neko nije gledao kako Pol pogađa rezultate, da prepričam ukratko. U njegov akvarijum stave dve prozirne plastične kutije sa po jednom dagnjom. Na jednoj kutiji je nemačka zastava, na drugoj zastava protivničke ekipe, na Polu je da izabere kutiju, a time i pobednika meča. Bilo da je u pitanju nameštaljka ili dobra zabava, Pol je zasenio mnoge naduvane i pokazalo se preplaćene fudbalske zvezde.

Bogu hvala, Vlada Srbije dočekala polovinu mandata i svoj drugi rođendan. Proslava bila dostojanstvena. Premijer Mirko Cvetković je na početku svečane sednice, tim povodom otvorene za javnost, dvadesetak minuta nabrajao uspehe svog kabineta u ove dve godine. Da sam bila na njegovom mestu, bilo bi mi dovoljno deset puta manje vremena: ukinute vize, odmrznut SSP, izbegli smo „grčki“ scenario, penzije redovne, neki sačuvali posao. Ima možda još nekih uspeha, ali nikako za dvadesetominutni govor. Dva-tri, ajde da častimo i pet minuta. Ni sekundu više. A kada bismo nabrajali neispunjena obećanja vlade, i pola sata bi bilo malo.

Vlada je opstala i to je njen najveći uspeh, s obzirom na komplikovanu koalicionu kombinatoriku i brojne krizne situacije sa kojima su Cvetković i njegovi ministri suočeni. Pad joj se ne nazire, mada je teško tvrditi da će izdržati pun mandat. Ne zbog opozicije već pozicije, koja se, s vremena na vreme, i dalje „gloži“ oko bitnih pitanja. Pošto je, sa završetkom Svetskog prvenstva, Pol odradio svoje, predlažem premijeru Cvetkoviću da kontaktira Nemačku i pokuša da angažuje hobotnicu. Moglo bi to ovako da izgleda. Ministar Mlađan Dinkić zahteva da PDV ostane na sadašnjem nivou, ministarka finansija Diana Dragutinović predlaže poresku reformu i povećanje ovog poreza na 21 odsto. Uzme Cvetković dve kutije, na jednoj stavi Dinkićevu, na drugoj sliku Dragutinovićeve i Pol bira. Koga izabere, njegova poreska stopa „pobeđuje“. Postoje i druge mogućnosti. Postavimo pitanje, recimo, da li menjati izborne zakone, rekonstruisati vladu, ući u NATO ? Na jednoj kutiji stavimo „DA“, na drugoj „NE“ i Pol bira. Znam da niko neće ozbiljno shvatiti ovaj predlog, ali su i Polovu prognozu poraza od Španije neki Nemci sa podsmehom i rezervom primili i kako su prošli?

Greše verovatno i ministri, ali, sudeći po premijeru Cvetkoviću, ne njegovi. Svi su radili maksimalno, nije mogao nikoga posebno da pokudi ili pohvali. Deo javnosti, međutim, opet kudi ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. Optimisti ponovo traže njegovu ostavku, ali džabe. Tu ciglu iz zida vlade niko izbiti neće. Ministar Milosavljević čeka ocenu građana jer medijima očigledno ne veruje. „Što se ocene tiče, građani će doneti ocenu. Ja sam lično uvek bio odličan đak“, naglasio je Milosavljević.

Ne sumnjam da je i ministar Dinkić bio odličan đak i student. Urbana legenda kaže da je Dinkić veoma talentovan i za muziku. Po svirci u „Monetarnom udaru“ rekla bih da ne ume da peva, ali ume da svira gitaru i očigledno uživa u muzici, što je za svaku pohvalu. Urbane legende, međutim, umeju i da prevare široke narodne mase koje ih, naivne, rado private i poveruju u njih. Na primer, da je G17 plus dežurni rušilac vlada. Prema Dinkiću, to nije istina već urbana legenda, koju je egzaktno opovrgavao na sednici vlade. Nije ni urbana ni ruralna legenda već stvarnost da građani Srbije žive loše, čega je svestan i premijer. „Nije isključeno da građani lošije žive sada nego što su živeli pre godinu-dve dana. To je i moj lični stav“, rekao je Cvetković i dodao da „to predstavlja impuls da bismo radili da im pomognemo“. Ocenjujući da „nisu baš tačne informacije o kretanjima plata koje je video“, po kojima su naše najniže u regionu, Cvetković je pokazao da zvanična statistika iz aprila kaže da je prosečna plata u Srbiji veća nego u Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji. Srušismo još jednu urbanu ili ruralnu legendu. E, sad treba da nam bude lakše.