Hoće li predstojeći praznici rešiti sve i okončati proteste?

Napisao je čuveni Bob Geldof inspirisan masovnom pucnjavom u školi u San Dijegu, kada je 16-godišnja Brenda Spenser pucala, ubila dvoje i ranila nekoliko ljudi. Prvi radni dan nakon uglavnom slobodnog vikenda mnogima je omrznut, školarcima, zaposlenim, ali, na sreću, ne pada im na pamet da pucaju.

Predsednik Aleksandar Vučić nema takav problem. On uvek radi i zato su mu svi dani u nedelji isti. Verovatno voli i ponedeljke. Prošla nedelja je predsedniku standardno bila prepuna obaveza i TV gostovanja. Pokušao je da ubedi studente, koji protestuju zbog smrti 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, da su im zahtevi ispunjeni i pozvao da se vrate redovnoj nastavi. Vlast u raznim oblicima i predstavnicima, najavila je da od ponedeljka nastavlja svoje redovne obaveze, ponavljajući da su svi studentski zahtevi ispunjeni, te da Srbija može da se vrati normalnom funkcionisanju.

Stigao i ponedeljak, 16. decembar, hladan i oblačan. Studenti nastavili blokade, pridružilo se još nekoliko fakulteta, kao i gimnazija. Predsednik primio akreditive novih ambasadora više zemalja, ručao sa ambasadorima EU, na poziv mađarskog.

Premijer pokušavao da objasni da njegovu rečenicu da ne može da se ruši ako pogine 15, 155, 1.500 ljudi, nismo dobro razumeli.

Kako čovek može tako nešto da izgovori? I kakva je zemlja u kojoj takav postane predsednik vlade? Sem nastavkom blokada i protesta, ponedeljak nam je doneo i nove momente, jer se direktor „Jovine“ gimnazije molio u dvorištu škole, ne zna se zašto, ali ta scena navodi na zabrinutost. Svako ima pravo da se moli, bude vernik, ali kada direktori nastavnih institucija, prosvetari, lekari, počnu javno da se okreću Bogu, postavlja se pitanje – zar oni ne treba više da veruju u nauku?

Zbog većinsko ruskog vlasništva NIS čeka sankcije SAD, procurelo svedočenje osumnjičene v.d. direktorke Železnice Jelene Tanasković koja je za radove na stanici u Novom Sadu direktno optužila bivšeg ministra Gorana Vesića, indirektno predsednika Vučića, Amnesti internešenal objavio da srpske bezbedonosne službe špijuniraju aktiviste i novinare špijunskim softverima…

Kakav dan. Smirivanje ni na vidiku. Usledio je dramatičan utorak, a ni sreda ni predstojeći dani neće po svojoj prilici biti dosadni. U svakoj normalnoj zemlji, vlada bi pala ili bar njen bezbedonosni deo, da se jedan od navedenih događaja desio. Ali ne i u Srbiji. Srbija samo jača i sprema se za EKSPO i „hibridni rat“ koju protiv nje, kako razumem vodi, „kolektivni zapad“.

Onaj sa kojim se naš predsednik redovno viđa, fino ispriča, od koga i podršku dobija, a zemlja novčane donacije, što je zvanično čini najvećim stranim plaćenikom. Zasedala Vlada pojačana predsednikom Vučićem. On o mnogo čemu govorio, naređivao, najavljivao, ali ne čini mi se da će smiriti strasti ni ovim obraćanjem.

Vlast ne pokazuje da ima ikakav ozbiljan plan smirivanja krize. Kao da tumaraju u magli i nadaju se da će predstojeći praznici rešiti sve i okončati proteste. Možda i hoće, ali doći će neki novi. Samo da ne bude pucnjave s početka teksta ili slične. Mnogi su na rubu živaca, građani, a i vlast.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.