I bejahu izbori

 Proleća 2005. godine u Saudijskoj Arabiji se desilo čudo – održani lokalni izbori. Sećam se izveštaja stranih televizija. Prikazuju redove glasača, svi izašli da osete uzbuđenje ubacivanja listića u glasačku kutiju. Onda ide konferencija za novinare. Predstavnik izborne komisije, obučen naravno u tradicionalnu odeću, saopštava da su izbori protekli u korektnoj atmosferi, nije bilo neregularnosti, građani pokazali visoku svest… Rečju, praznik demokratije.

Onda se javlja neki zapadni novinar i upita kako su to izbori bili demokratski kad ženama nije bilo dozvoljeno da glasaju? Saudijski zvaničnik se nije zbunio. Objašnjava kako njegova zemlja poštuje prava žena, ali iz tehničkih razloga nisu mogli da obezbede da one glasaju. Za izbore se spremali „samo“ godinu dana. Nisu stigli da srede biračke spiskove, velika je zemlja saudijska, oko 25 miliona stanovnika… Ali, kad sledeći izbori dođu, nada se da će i žene moći da glasaju. Uložiće natčovečanski napor da srede biračke spiskove, obeća. Prilično sam sigurna da izbora od tada u Saudijskoj Arabiji nije bilo.

Srbija je potpuno drugačija zemlja. Demokratska, evropska, sekularna… Malo-malo pa neki izbori. Nemamo, međutim, ni naftu ni saudijsko bogatstvo. U nedelju, 6. juna, u Srbiji je bio praznik demokratije – prvi direktni izbori nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Savete je biralo 19 nacionalnih manjina, 16 na neposrednim izborima. Oko 400.000 građana se prijavilo, glasalo više od polovine. Odmah da bude jasno, ne želim da ovim poređenjem vređam Srbiju. Daleko bilo. Ne vređam ni Saudijsku Arabiju. Cenim rodnu zemlju proroka Muhameda a.s. poštujem njihovo pravo da žive kako hoće i nek su živi i zdravi Saudijci ma gde da su. Ali, i njihovi lokalni i naši izbori za nacionalne savete bili su istorijski. Njima to bili prvi izbori u celoj zemlji, nama ovo prvi „manjinski“ izbori. I naši izbori za nacionalne savete su obilovali bizarnostima.

Da nabrojim neke. Za ove izbore formirani su posebni birački spiskovi za koje je trebalo da se prijavljuju pripadnici manjina. Ispostavilo se da su izgleda pojedine manjinske partije i udruženja prijavljivali ljude bez njihovog znanja. „Vadili“ podatke iz imenika. Stižu onda potvrde o upisu u poseban birački spisak ljudima koji se nisu prijavili. Neki i nisu pripadnici manjina. Samo im imena „čudna“. Neki se, pak, prijavili, ali nisu dobili potvrde. Treći dobili potvrde, ali ne i pozive za glasanje. Četvrti bili na spisku, dobili potvrde i pozive, onda došli da glasaju, kad ono nema ih na spisku ili su na pogrešnom. Priča mi prijatelj, Bošnjak iz Priboja, da se njegovim poznanicima desilo da su se umesto na bošnjačkom „pojavili“ na spisku bunjevačkih glasača. Bošnjak, Bunjevac, isto mu dođe. Ljudi smo, uostalom, svi. Posebna priča – izborne komisije. Kako je ikome, u ovom slučaju DS u Subotici, SDA i SDP u pojedinim sandžačkim opštinama, palo na pamet da u izborne komisije imenuju predstavnike samo svojih stranaka, to jest lista? Pa, od prvih višestranačkih izbora u Srbiji prošlo je dvadesetak godina. Da – u tim strankama tvrde da su komisije formirali na osnovu sastava lokalnih skupština opština. Zašto kada izbori nisu bili politički već za savete? Ili su možda bili politički? Onda su predstavnici ostalih lista ušli u proširene sastave izbornih komisija, ali su neki rešenja dobili tek na dan izbora i dok su stigli do biračkih mesta, izbori uveliko traju. Svega je bilo na ovim istorijskim izborima, ali nadležni u Centralnoj izbornoj komisiji i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić tvrde da su bili demokratski. I Srbija je opet lider. Sada u poštovanju manjinskih prava. I cela Evropa će nam se diviti.

Nesumnjivi pobednici izbora muftija Muamer Zukorlić, nosilac liste Bošnjačka kulturna zajednica koji je dobio glasova skoro koliko i dva ministra u vladi Srbije Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić zajedno i Ištvan Pastor, koji je pokazao DS da njegovoj SVM Mađari veruju. Čeka se zvanično proglašenje rezultata, formiranje saveta, njihov rad u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja manjina… Biće, znači, još zabave. A za četiri godine novi izbori za nacionalne savete. Samo da ne čekamo ko Saudijci. Ili bar da, dok čekamo, potekne nafta na nekom polju u zemlji Srbiji.