"Idemo dalje"

„Rasturio“ Dodik opoziciju na lokalnim izborima i zapevao standardnu – „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, na lokalnim izborima u BiH, koalicija SDA-SBB osvojila je 34 mesta načelnika, desetak manje u odnosu na 2012. godinu, SNSD 33 lokalne uprave, desetak više, HDZ 18 opština, faktički sve u kojima većinski žive Hrvati. U više opština Federacije BiH pobedili su nezavisni kandidati, ali ipak nije bilo značajnijih iznenađenja. Srbi i dalje glasaju za Dodika i SNSD, Bošnjaci za Izetbegovića i SDA, Hrvati za Čovića i HDZ. Većina glasača tri konstitutivna naroda, standardno nezadovoljni nezaposlenošću, bedom, lošim životom i koji se kunu da ne žele nove ratove, ponovo su glasali za stranke i političare koje godinama krive za ekonomsku krizu, kriminal, širenje mržnje, huškanje…

Opozicija nije ponudila valjanu alternativu ni s ove ni s one strane Drine, ali Bosna ipak ima neke specifičnosti, uslovljene krvavim ratom devedesetih godina. Da li se igde može desiti da dvostruko osuđena osoba (za privredni kriminal i ratne zločine) postane predsednik opštine? To je pošlo za rukom Fikretu Abdiću, budućem predsedniku opštine Velika Kladuša. Navodno je SDA godinama zapostavljala Cazinsku krajinu i zato su tamošnji Bošnjaci glasali za Fikreta Abdića-Baba. Možda sanjaju obnovu „Agrokomerca“. Možda im je preko glave demokratije i radije bi da „Babo“ vlada i odlučuje.

Prema preliminarnim rezultatima predsednik opštine Srebrenica verovatno će biti Mladen Grujičić, kandidat srpskih stranaka. Ćamil Duraković, kandidat bošnjačkih i višegodišnji predsednik opštine nada se da će glasovi poštom izmeniti rezultat, u šta mnogi sumnjaju. Srbin na čelu opštine u kojoj je počinjen genocid nad Bošnjacima, „bolna tačka“, kako kaže Izetbegović, iznenađenje ili demokratski izbor? Mada se u Srebrenicu vratio značajan broj Bošnjaka, Srbi su većina u toj opštini, a ove godine su srpske stranke s obe strane Drine, od SNSD do SRS, jedinstveno vodile kampanju sa ciljem da musliman ne vlada Srebrenicom. Grujičić, čiji je otac poginuo u ratu 1992. godine, navodno je u više izjava negirao genocid nad Bošnjacima, ali najavljuje da će poštovati sve žrtve i građane Srebrenice, da će opština nastaviti da obeležava 11. jul, poziva na smirivanje napetosti i suživot. „Na terenu Srbi i Bošnjaci izuzetno se poštuju i svi zajedno gledaju u budućnost“, rekao je Grujičić za N1TV. Lepo. Čemu onda onakva proslava njegove pobede u Srebrenici? Četničke pesme, skandiranje „Ovo je Srbija“. Grujičić je u tome učestvovao, a onda osudio. Kako tvrde bosanski mediji, na dan izricanja presude Haškog suda bivšem lideru RS Radovanu Karadžiću na svom FB profilu slikao je TV prenos uz komentar „Idemo dalje“. Kuda?

Od završetka rata u BiH prošla je 21 godina. Da je sreće i istinskog suočavanja sa počinjenim zločinima, toliko godina posle rata, izbor Srbina za čelnika Srebrenice ne bi izazvao ovolike napetosti. Kao što ne bi trebalo da bude problem da Hrvat bude izabran za predsednika neke opštine van Hercegovine ili Bošnjak u Prijedoru, na primer. Sve je to, nažalost, daleki futur. Šta Srbija da radi? Kao i u mnogim drugim slučajevima, da praktično sprovodi verbalno proklamovanu politiku. Poštuje teritorijalni integritet BiH, podržava političku stabilizaciju i dogovor tamošnjih stranaka i političara. Ima Srbija dovoljno svojih problema. Nama se „smeše“ predsednički izbori naredne, a BiH parlamentarni 2018. Biće, znači, još napetosti, a Dodik bi mogao i da obogati svoj muzički repertoar. Možda „Kaljinkom“ i „Kaćušom“? Samo što Dačićevu „Miljacku“ ne može da zaseni.