"Ima se, može se"

U Srbiji je demokratski sistem u povoju, ali brojni su primeri da imamo vlast kakvu smo izabrali i zaslužujemo. Ruku na srce, mnogi od nas bi voleli da su predsednik, premijer, ministri, poslanici, neki drugi i verujemo da zaslužujemo bolje, ali ovi pobedili pošteno, vladaju valjda najbolje što znaju i niko im ništa ne može. Za sada. Ima, zaista, dosta sličnosti između države Srbije i njenih građana. Posmatrano u oblasti ekonomije, država i građani troše više nego što zarade, žive od stranih ili bankarskih kredita, kao i nekih čudnovatih, „sivih“, izvora prihoda. Država i građani, uprkos zvanično proklamovanih i hroničnih mera štednje, vole da troše pogotovo u vreme praznika, slava, „najluđe“ noći, kampanja…

Pogledajmo kako su se ponašale gradske vlasti Beograda tokom novogodišnjih praznika. „Ima se može se“. Prema rečima gradonačelnika Siniše Malog, za doček Nove godine i višednevnu proslavu izdvojeno je između 20 i 22 miliona dinara, ali je to investicija koja bi gradu trebalo da donese bar toliko miliona, ali evra. Uložiš 20 miliona dinara, zaradiš 20 miliona evra. Na prvi pogled, odličan plan, koji bi, po mišljenju opozicione DS, ako se ostvari Malom mogao da donese Nobela ali, za razliku od Šoa, ne za književnost već ekonomiju. Gradonačelnik Mali je računicu o milionskoj zaradi zasnovao na očekivanom dolasku 150.000 turista, od čega čak 90.000 iz Bugarske, koji će dnevno trošiti po 300 evra. Ti silni Bugari pohrliće navodno baš u Beograd na doček 2016. godine zato što mnogo vole Lepu Brenu, koja je pevala 31. i čijeg se istorijskog koncerta i spuštanja helikopterom u Sofiji, krajem osamdesetih, kao i danas sećaju. Da li je ideja Siniše Malog ostvarena, videćemo, ali moje sumnje se zasnivaju na empiriji. Šetala sam gradom, stranih turista je bilo, ali daleko je 150.000. Da li su trošili po 300 evra dnevno? Od čega, kad je prosečna plata u Bugarskoj 400 evra? Da li je onda bilo pametnije da su gradske vlasti, umesto na novogodišnje koncerte u Beogradu, tih 20-22 miliona dinara (više od 160.000 evra) potrošili za druge potrebe? Kupili možda neko bolje vozilo za čišćenje snega? Verovatno, ali taj film nećemo skoro gledati. Gradonačelnik je najavio da će sledeće godine u doček investirati još više, „ako se ovaj koncept pokaže kao ispravan“, jer „ne želi da Beograd konkuriše Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, već Parizu, Londonu, Moskvi, Istanbulu, Atini…“ Ambiciozno, nema šta.

Kako su se ponašali Beograđani ovih dana? Poput gradskih vlasti – „Ima se, može se“. Prepuni tržni centri, kupovanjekao da sudnji dan, daleko bilo, stiže. A stigla nam je 2016. koja će, ne treba biti ni „baba Vanga“ ni analitičar pa zaključiti, biti gora od loše 2015. Uz to je i izborna.