Imamo problem

„Put pripada svima pa kada se nešto desi IMAMO, a ne IMATE problem“, uz zahvalnost je odgovorio Vesić na Tviteru čoveku koji je javnost obavestio o urušavanju. Kada Trg republike rekonstruišu tako što pogrešno postave kocke, pa moraju da ih ponovo slažu – naš je problem, a ne samo Vesićev.

Kada bebama umesto vakcina daju fiziološki rastvor ili bugarske umesto „Torlakovih“, nije samo problem roditelja već širi jer pokazuje stanje u našem zdravstvu. Kada sele pozorište, seku drveće u Šodrošu ili na Košutnjaku – problem je „šire društvene zajednice“. Kada obesni i razmaženi mladići ludo voze svoje besne automobile – svi smo u problemu, pošto niko nije siguran da li će se slučajno naći na putu „fantoma“ u larborginiju, meklarenu ili sličnom prevoznom sredstvu.

Naravno, ne tangiraju svi problemi sve jednako, iako cenu, direktno ili indirektno, odmah ili kasnije, uglavnom svi plaćamo. Mi, stanovnici novobeogradskih savskih blokova, mnogo smo osetljivi na temu Save, Savskog nasipa, Keja i sličnih stvari. Moj blok 70 tako postao srce „pokreta otpora“ nečemu što jedni zovu „urbanistički haos“, drugi su oštriji i koriste izraz „investitorski terorizam“.

Naravno, reč je o vrlo intenzivnoj gradnji u Beogradu, Novom Sadu i širom Srbije, koja se čini se otrgla kontroli i pretvorila u „gde poželiš ti kućicu ili staru vilu sruši i podigni poslovno-stambeni kompleks“. Gradnji i razvoju niko ne bi trebalo da se protivi, ali kada se radi bez dozvola i planova, ugrožava sigurnost, postojeća infrastruktura, nastaje problem. Još konkretnije, reč je o odluci gradskih vlasti da 30-ak splavova koji su dobili dozvolu za rad, povežu na vodovodnu i elektro mrežu, tako što će bušiti Savski nasip.

Moje komšije iz više udruženja organizuju svakodnevno stražarenje, sprečili početak radova, a u subotu bio i protest, kome sam prisustvovala. Da li je reč o političkom skupu? A šta u ovoj zemlji nije politika? Naprednjaci koji su uspeli da ispolitizuju sve pore ovog društva, nikome ne mogu da zameraju politizaciju bilo koje teme.

Nije mi smetalo što su na protestu bili predstavnici opozicije, a poslanici Srđan Milivojević (DS) i Radomir Lazović (NDBG) su se baš istakli u fizičkom radu, što je za svaku pohvalu. U zatrpavanju iskopanog kanala i rupa, Lazović iskusno baratao lopatom, Milivojević vešto gurao kolica.

Aleksandar Jovanović Ćuta pocepao dozvolu koju je doneo gradski urbanista Marko Stojčić. Urbanista, inače član Glavnog odbora SNS, opoziciju optužuje za politizaciju, tvrdi da: nasip nije ugrožen, opozicija plaši građane, sve se radi po zakonu. U to nije lako poverovati, pošto zakon jednostavno zabranjuje bilo kakve radove i vožnju po rečnim nasipima. Došli smo znači u situaciju da državni organi krše zakone.

Moglo je u subotu na Savskom keju da nas bude više. Posle Rio Tinta, protesti koji se bave „visokom“ politikom, nacionalnim i nacionalističkim temama okupljaju značajno više građana nego oni koji se bave životnim problemima. Zombirani smo izgleda i dalje, ali skupovi desnice o Kosovu i Rusiji, ipak okupe impozantan broj ljudi. Zar su nam Kosovo i Putin važniji od svakodnevnih problema?

Priznajem, Kosovo mi ništa ne znači, meni je Novi Beograd srce Srbije, a Putina, najblaže rečeno, ne razumem i ne podnosim. Razumem da mnogi misle drugačije, ali Beograd od 1999. nema ingerencije na Kosovu. Od Horgoša do Novog Pazara ima i time treba da se bavi. Ali uvek je lakše vladati na nacionalističkim tenzijama i histeriji. Zato probleme koje imamo nećemo skoro rešiti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.