Ivica provalije

Grebo je ovo izjavio komentarišući stanje u Bosni i Hercegovini, stalne krize kroz koje prolazi ova zemlja, kao i poslednju povodom revizije tužbe protiv Srbije za genocid. Verovatno se i mnogim građanima država nastalih na tlu bivše Jugoslavije često čini da su njihove zemlje na ivici provalije ili da su dostigle samo dno, ali BiH je zaista po mnogo čemu poseban slučaj. Državi koja je preživela najkrvaviji rat na tlu Evrope od 1945. čiji je glavni grad bio pod višegodišnjom opsadom, u Srebrenici počinjen genocid, nizu drugih gradova etničko čišćenje, mirovni sporazum je nametnuo takvo uređenje da je nefunkcionalna 22 godine od završetka sukoba. Rat je nastavljen drugim sredstvima, problemi i krize hronične, a dogovor predstavnika tri konstitutivna naroda nemoguća misija. Do nove krize je došlo nakon odluke bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da bude podneta revizija tužbe protiv Srbije za genocid. Usledila je žestoka reakcija Banjaluke i Beograda, čime je samo dokazano da su silne priče o pomirenju samo šarena laža. DŽabe šahovske partije na Kalemegdanu, šetnje po Baš čaršiji. Lepo peva Dino Merlin: „Sve je laž, samo pusta laž, što se oko nas u krug vrti…“

Šta je sad problem? Dan-dva pre isteka roka, Sakib Softić, zastupnik BiH Međunarodnom sudu podnosi zahtev za reviziju presude iz 2007. po kojoj Srbija nije kriva za genocid. I nastaje haos koji još traje. Uopšte ne sumnjam u to da je, nažalost, Srbija bila duboko umešana u ratove u Hrvatskoj i BiH u kojima zvanično nije učestvovala. U zločinima, pa i genocidu u Srebrenicu učestvovali su dobrovoljci iz Srbije, a umešanost države u ratove u Hrvatskoj i BiH pokazuju i zapisi Vrhovnog saveta odbrane tadašnje SR Jugoslavije, sa suđenja bivšem načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću u Međunarodnom krivičnom sudu za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Zahtev za reviziju BiH je verovatno trebalo da podnese još 2011. kada su ti zapisi obelodanjeni. Zašto nije? Da li je danas kasno? Po svemu sudeći jeste. Kako stvari stoje, iz proceduralnih razloga, sumnjivog legitimiteta podnosioca i kašnjenja, Međunarodni sud će verovatno odbaciti zahtev za reviziju. Da li će to značiti da je Sarajevo izgubilo, a Beograd i Banjaluka pobedili? Zašto se onda zvaničnici Srbije i RS toliko nerviraju? Čemu čuđenje, ljutnja, histerija?

Zbog porodica žrtava, Izetbegović nije mogao da ne pokrene proceduru revizije, jer bi u suprotnom verovatno bio proglašen za izdajicu bošnjačkog naroda. Činjenice pokazuju da su Bošnjaci najveće žrtve u ratovima na tlu bivše Jugoslavije. Žrtve i preživele genocida u Srebrenici, zločina u Prijedoru, Foči, Bijeljini, Ahmićima, logore Omarska, Keraterm… ne treba ni zaboraviti ni relativizovati, ali za nas Bošnjake bi bilo najgore ako se politika naših političkih zastupnika svede na priču o zločinima. Naše žrtve jesu najbrojnije, ali šta ćemo s onim što su preživeli? Kako njima pomoći? Zaposliti ih? Lečiti? Skućiti? Odgovori bošnjačkih stranaka i političara na takva pitanja jednaka su odgovorima srpskih, hrvatskih, makedonskih… Jadni.

Zavrzlama oko revizije ima i prilično apsurdne propratne epizode. Republika Srpska, predsednik tog entiteta Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Mladen Ivanić i ostali postadoše vatreni branioci BiH i njenih institucija. Oni koji su u januaru, povodom Dana RS, BiH uveli u krizu, prekršili odluku Ustavnog suda, sada tu Bosnu kao brane. Bošnjački političari u Srbiji uglavnom ili ćute ili brane stavove zvaničnog Beograda. Ali Sulejman Ugljanin i Bošnjačko nacionalnu vijeće podržali reviziju tužbe. Znači, sad je Zukorlić lojalan, a Ugljanin ekstremista?