Foto: Radenko TopalovićIstovremeno kada su iz Moskve stizale potresne scene terorističkog napada u kome je ubijeno više od 130 ljudi, ali i snimci osumnjičenih počinilaca u masnicama, jednog bez pola uva, drugog u invalidskim kolicima, kablovski filmski kanal prikazao je američki film „Izveštaj“.
Bavi se istinitim događajima nakon terorističkog napada Al kaide na SAD 11. septembra, programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma.
Glavni junaci su mladi državni službenik Denijel DŽouns, glumi ga Adam Drajver, kome je šefica, demokratska senatorka Dajan Fejnstejn, glumi je Anet Bening, dala zadatak da se pozabavi programom CIA i o tome napiše izveštaj.
Drajver, tj.DŽons prihvata i narednih skoro 10 godina, uz brojne probleme, podmetanja, blokade CIA, istražuje dokumenta do kojih je uspeo da dođe.
Rezultati istrage su bili šokantni i pokazala su neviđene razmere nezakonitog zatočavanja, otvaranje tajnih zakona, mučenja često nedužnih zatvorenika, ali i zaobilaženja zakona, uništavanje dokaza, skrivanja istine od američke javnosti.
Ispostaviće se da je program bio i neefikasan, jer nije pomogao američkim obaveštajcima da dođu do bitno novih saznanja.
Džabe su ih tukli, znači. Izveštaj je posle dugog natezanja objavljen u Senatu, javnost se zgrozila, ali nije izazvao nikakve posledice po one koji su kršili zakone i mučili zatočenike.
Oni su u stvari napredovali. DŽons je napustio državnu službu.
Ovi primeri nam pokazuju da najmoćnije zemlje, jedna demokratska, druga autokratska, posežu za sličnim metodama kada se suoče sa terorističkim napadom.
Normalno je da kada neki terorista digne u vazduh, upuca, otme, desetine, stotine, hiljade nedužnih ljudi, svaka država oštro reaguje.
Tako što će počinioce i njihove nalogodavce uhapsiti, najstrože kazniti, čime svojim građanima pokazuje da ima ko da ih zaštiti. Nemam nikakvog obzira prema teroristima, ali imam prema državi.
Kada se suočava sa ovakvim monstruoznim terorističkim napadima oštra reakcija je neophodna, ali u skladu sa pravilima i zakonima.
Time država pokazuje razliku između sebe, organizovane strukture i terorističkih organizacija, razliku između civilizacije i varvarstva.
Čak ni pod pritiskom s razlogom uplašene i ljute javnosti, tu granicu ne treba prelaziti.
Jer ako je pređemo i na zločin uzvratimo još većim zločinima, osvetom i iživljavanjem, dobijemo Gazu u kojoj se pred našim očima dešava genocid nad Palestincima.
Napad u Moskvi naše vlasti su iskoristile da dignu sigurnosne mere, pa su specijalci sa dugim cevima viđeni u centru Beograda.
Predstava naravno, što je, nadam se i najava da će Srbija napustiti Savet Evrope ako Kosovo bude primljeno.
Ukoliko se to, daleko bilo desi, kome će se građani Srbije žaliti na domaće pravosudne organe?
Ostaćemo bez mogućnosti da se obraćamo voljenom Sudu u Strazburu, verovatno i bez „belog Šengena“, investicija, evropskih donacija zdravstvu, školstvu…
I onda se neko i dalje pita šta će nam EU, bolje su Rusija i Kina…
Ukoliko Srbija, ne daj Bože, napusti SE i evro integracije-videćete šta donosi bliskost sa Rusijom i Kinom.
Nisam sigurna da će se mnogima dopasti.
Ajd Putinu skandiraj „Putine, pederu“, pomeni nameštene izbore ili protestuj ispred sedišta glavnog grada.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
