Joj, razlike

 Kako verovati u nevinost čoveka koji je, pored ostalog, decembra 1941. potpisao naredbu u kojoj je pisalo da su ciljevi četnika stvaranje velike Jugoslavije i etnički čiste velike Srbije, čišćenje teritorije od svih „narodnih manjina i nenacionalnih elemenata“, Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog?

Kako, sem kao ratni zločin, nazvati brojne akcije četnika? Selo Vranići, pored Beograda, u noći 20-21. decembar 1943. ubijeno 68 ljudi (15 dece, 38 žena, šest staraca). Bili su Srbi, sumnjičeni za pomoć partizanima. U pljevaljskom, fočanskom I čajničkom kraju februara iste godine četnici su, po izveštaju svog komandanta Pavla Đurišića ubili oko osam hiljada „Turaka“, civila uglavnom. Te zločine ne umanjuju zločini drugih: partizana, ustaša, balija… Novokomponovana istorija tvrdi da su te priče komunističke izmišljotine, ali mali je problem u tome što uvek neko preživi i svedoči. Novokomponovana istorija takođe insistira na multinacionalnom karakteru četničkog pokreta. Našao se i neki nesrbin među četnicima, pa i musliman. Ništa čudno, svaki narod, vera i vreme imaju svoje „Brankoviće“, koje muslimani-Bošnjaci zovu i „Sejdo i Rahman“.

Poštovaoci lika i dela Draže Mihailovića (najpoznatiji je sedamdesetih objavljivao feljton o četničkim zločinima, ali bio je mlad i naivan), odjednom su postali legalisti i čekaju odluku suda. Problem je u tome što u ovoj zemlji sudovi niti su bili niti su danas nezavisni. Dražina rehabilitacija je, znamo svi, političko, a ne pravno pitanje. Politički je davno rehabilitovan, pa će verovatno takva biti i odluka suda, ma kad bude doneta, iza koje naravno neće stajati sudije već ono što rogobatno nazivamo vladajuća politička elita. Kakva će poruka biti poslana građanima Srbije, potomcima žrtava četničkih zločina? Pripadnicima muslimanske manjine u ovoj zemlji, komšijama u bivšim jugo-republikama? Predsednik Boris Tadić je, u svojstvu lidera DS, na premijernom predizbornom skupu svoje stranke u Kragujevcu pozvao građane da nikako ne glasaju za one koji Srbiju mogu da vrate nazad, „koji su pretili muslimanima, pozivali na nasilje“. To misli na „četnika“ Tomu? Koja je razlika između SNS, čiji su čelnici u radikalskoj odori devedesetih pretili političkim neistomišljenicima, etničkim i verskim manjinama i DS koja danas, kroz reformisano sudstvo, svoje istoričare i medije, udarnički radi na Mihailovićevoj rehabilitaciji? Drastična, nema šta. Ali, nemojte da vas „đurđevdanski“ izbori ometu u naumu.