Da li u istoriji Srbije postoji važniji datum od 28. juna? Verovatno ne, ali taj dan, poznatiji kao Vidovdan, ušao je u istoriju ove zemlje ne samo zbog politički višestruko zloupotrebljenog boja na Kosovu već i niza drugih događaja. Da podsetim na neke, 1914. sarajevski atentat – Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i princezu Sofiju, čime je počeo Prvi svetski rat. Atentat postao i ostao primer različitog tretmana klasičnog terorističkog akta. Princip za neke heroj, za druge terorista, izgubio ulicu u Sarajevu, naravno u Beogradu opstaje.

Mnogi zaboravljaju, ali istoričarka Dubravka Stojanović podseća da je na isti dan 1918. potpisan Versajski mir kojim je ovaj svetski oružani sukob okončan. Tri godine kasnije, 1921. donet Ustav Kraljevine Srba, Hrvata, Slovenaca. Na sastanku u Bukureštu 1948. KPJ isključena iz Informbiroa čime je rasplamsan sukob Tito-Staljin, to jest Jugoslavije protiv ostatka zemalja bivšeg komunističkog bloka.

Za saobraćaj je 1950. godine otvoren put Beograd – Zagreb, prva deonica Autoputa bratstva i jedinstva koji je povezivao skoro sve bivše jugo-republike. Izgradnja puta je počela posle Drugog svetskog rata, a prva deonica od Zagreba do Beograda duga nešto manje od 400 kilometara otvorena je već 1950. godine. Kako je moguće da je Jugoslavija opustošena ratom uspela da izgradi toliki put za nekoliko godina, a sada godišnje grade dvadesetak kilometara? Surova statistika pokazuje da je od raspada Jugoslavije u Srbiji u promet pušteno oko 200 kilometara autoputeva, od čega je veći deo izgrađen pre promena 2000. godine. U poslednje dve godine izgrađeno je oko 50 kilometara. Ima li boljeg primera katastrofalno loše vlasti? Verovatno ima, ali nema potrebe pominjati.

Najmonumentalnija proslava boja na Kosovu bila je 1989. godine. Okruglu cifru, 600 godina, Slobodan Milošević iskoristio je da pokaže ko je novi vožd, na Gazimestanu okupio oko milion ljudi. Sećam se TV prenosa skupa, kao i prigodnog filma „Boj na Kosovu“, kog nikada nisam celog odgledala. „Šest vekova kasnije mi se danas opet nalazimo u bitkama i pred novim bitkama“, uzviknuo je Milošević na Gazimestanu. A borio se, jelte, za opstanak Jugoslavije i mir, naravno. Uvek me zanimalo kako pobednička turska momčad gleda na ovaj istorijski događaj, te sam devedeset i neke rođaku iz Turske, tada srednjoškolku, pitala uče li u školi o boju na Kosovu. „Kosovo, šta je to?“ pitanjem mi odgovori draga i bliska rođaka. Jedan od bitnijih i naravno neuspešnih opozicionih skupova, Vidovdanski sabor održan je 1992. ispred tadašnje Savezne skupštine. Kakva simbolika, 2001. godine Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu. Navodno je službena lica koja su ga pratila na tom tužnom putu pitao „Braćo Srbi, znate li koji je danas dan?“. Sigurno su znali.

Šta smo imali na Vidovdan ove, 2010. godine? Ovaj zvanični državni praznik radno obeležavamo, pa ga mnogi ne bi ni primetili da nije prigodnih događaja. Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, prekjuče je obeležena 621. godišnjica boja na Kosovu. Patrijarh Irinej služio svetu arhijerejsku liturgiju, a potom i pomen palim kosovskim junacima na Gazimestanu. U Nišu održana Vidovdanska akademija, a u Kruševcu miting opozicije. SNS, DSS i NS poručili da su Srbiji neophodni vanredni parlamentarni izbori i da je to jedino rešenje za nagomilane probleme u državi. Možda, ali pitanje je koliko građana Srbije veruje da im promene, naravno na bolje, može omogućiti aktuelna opozicija? Ne primećujem baš neki snažan opozicioni žar na beogradskim ulicama mada nezadovoljstva, pa i očaja ima napretek. I dalje sam ubeđena da će se pre aktuelna vlada sama srušiti nego što će u tome uspeti opozicija. Dakle, protivnici sadašnje vlade nek se u Dinkića uzdaju.

Kako je predsednik Tadić proveo ovaj Vidovdan? Viđen najpre kod Vuka (Draškovića) na slavi SPO, a onda primio karikaturistu Marka Somborca i poručio da javne ličnosti moraju biti tolerantne i otvorene za kritiku kao jedan od elemenata demokratičnosti čitavog društva. Tako je, ali ne treba zaboraviti ni druge elemente, mada ih mnogo ima. Gde sam ja bila na Vidovdan ovog kišnog leta? Ništa mi ne znači taj dan, ali bila sam na skupu „druge“ Srbije, rođendan „Peščanika“. Drago mi je bilo da čujem i vidim toliki fin svet, mada i malo tužno. Godinama ista priča, a značajnijeg pomaka ni na vidiku. Kako će biti obeležen Vidovdan naredne godine? Verovatno isto ili slično. Možda opet prikažu „Boj na Kosovu“. Možda ga odgledam, mada sumnjam.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari