Kad je teško – Turska

Turska nam je ovih dana u vrhu vesti i zbog inicijative za prevazilaženje podela unutar Islamske zajednice u Srbiji. Sticajem okolnosti, o islamu i istoriji Islamske zajednice na ovim prostorima znam više od prosečnog građanina, ali da ne dužim, za aktuelni problem je kriva politika. Ima naravno razloga i na strani Islamske zajednice, nezadovoljni imami, ambiciozne muftije… Dve verske organizacije muslimana formirane su i zvanično registrovane 2007. godine. Jednu, Islamsku zajednicu Srbije predvodi Adem Zilkić i po mom skromnom mišljenju (i ne samo mom) osnovana je uz svesrdnu pomoć SDA i DSS koje su nekako u to vreme dogovorile saradnju. Premijer vlade Srbije bio Koštunica, zatresla mu se većina, Ugljaninova stranka uskočila i pomogla. Suljo Ugljanin od ranije bio u sukobu sa Muamerom Zukorlićem, čelnikom druge Islamske zajednice u Srbiji i baš bilo zgodno da posredstvom IZS pokuša da skloni neugodnog muftiju. Zukorlića tada podržao lider druge bošnjačke stranke SDP Rasim Ljajić. Onda se i oni posvađali. Kad se samo setim kako su nekada svi bili zajedno:Ugljanin, Ljajić, Zukorlić… Bio tu i Zilkić, kao glavni imam u Tutinu i neko vreme odbornik SDA u tutinskoj SO. Onda se posvađali. Šta reći sem srpsko-bošnjačka posla?

Svašta se dešavalo ove četiri godine. Vernici, hodže, imami se malo svađali, malo pokušavali da se kao pomire. Apeli i predlozi stizali sa svih strana, čak i građanska LDP nudila rešenje, koje čini mi se, u osnovi nije puno odudaralo od aktuelnog. Onda se javili Turci. Pre godinu i po pokrenuli jednu inicijativu – propala. Sredinom juna poslali novu delegaciju i rešili da preseku. Jesu mnogi pokušavali da reše problem paralelnih IZ, ali dok „Sultan“ Redžep Taip Erdoan nije lupio o sto i rekao dosta, ima da se pomirite, stvar se vrtela u krug. Šta sad imamo? Nezvanične vesti i spekulacije, ali, po svemu sudeći, vrhovni verski poglavari Turske i BiH Mehmed Gormez i Mustafa Cerić dogovorili sporazum o ujedinjenju IZ u Srbiji. Dogovor aminovala „Porta“ (Gul, Erdoan, Davutoglu), bošnjački ministri u vladi Srbije Ugljanin i Ljajić. Pozitivno se izjasnili Boris Tadić i Bakir Izetbegović. Mi, muslimani Srbije, svakog dana očekujemo vest o konačnom ujedinjenju IZ, kupili smo orahe i kore za baklavu, ali još rernu ne uključujemo. Da prvo vidimo zvaničnu potvrdu. Zilkić, koji će verovatno u penziju, nešto se buni, no ne brine me previše. Ako je Suljo Ugljanin odlučio da je dogovor dobar, ko iz IZS sme da mu protivreči?

Hvala braći Turcima, Alah ih nagradio, biće to veliki događaj za nas muslimane, ali poražavajuće za ovu zemlju je što nije bila sposobna da sama reši problem za čiji je nastanak i te kako odgovorna već je morala Ankaru da zove u pomoć. Činjenica da o IZ odlučuju i političari dovodi u pitanje Ustavom proklamovani sekularni karakter Srbije. Ne moraju da potpisuju sporazume, to bi bilo previše, ali u ovom slučaju su očigledno političari presuđivali. Zar se u sekularnim državama političari bave organizacijom verskih zajednica i izborom poglavara? Sigurno ne, ali političari su podelili IZ pa je verovatno red da probaju da je ujedine.

Očekivana posledica dogovora biće i „neutralizacija“ muftije Zukorlića, što pred izbore odgovara mnogima. SDA i SDP, bošnjački ministri i političari, naći će se, međutim, pred drugim problemom – koga da optužuju za sopstvene neuspehe i očito nezadovoljstvo sandžačkih Bošnjaka? Do sada je Zukorlić bio kriv što nema stabilnosti, investicija, novih radnih mesta… Bez Zukorlića ostaju bez alibija. Ali, kampanja se zahuktala, a obećanja nižu. Počeli i rekonstrukciju puta od Novog Pazara ka Sjenici. Graditi put ka Sjenici na pragu zime, može li se to? Može, može, kao što se mogu otvoriti otvoreni bazeni u Babušnici u sred oktobra. Hatišerif ipak ne treba vraćati Turskoj, ali verovatno treba razmisliti može li se „ankarski“ princip depolitizacije primeniti i na SPC? Ako je Srbija sekularna za muftiju nek bude i za vladike i patrijarha.