Kada Ibar presuši

Sve je to uništilo nekada pristojnu infrastrukturu, ljudima zagorčalo život i nestašica vode nije neočekivana. Sve to razumem, ali kada vidite isušene pritoke nekada moćnih reka Eufrata i Tigra, jezera u kojima više nema vode već samo ispucala zemlja, poljoprivrednike koji su nekada obrađivali polja koja su se zelenila, a sada se pretvorila u pustoš, žalost vas preplavi.

Stručnjaci tvrde da se Irak suočava sa složenom krizom nestašice vode za koju se očekuje da c´e potrajati.

Zbog suše i izgradnje brana, Tigar i Eufrat se rapidno smanjuju, a čak 60 odsto poljoprivrednika ima drastično smanjene prinose.

Jedan je govorio da su se sve njegove komšije iselile zbog nestašice vode, a moraće i on. Nekada je bio gospodin čovek, posedovao veliku, plodnu zemlju, na njegovoj farmi radilo desetine ljudi.

Sada ni za potrebe svoje porodice ne može da proizvede. Radi kao nadničar. Daleko je Irak i mada se mnogima čini da je u Srbiji život gadan, tamošnji problemi i tragedije višestruko su veći nego naši.

Iraka i te reportaže sam se setila pre neki dan kada sam na društvenim mrežama videla vesti o Ibru, koji je presušio u nekim delovima.

Prošle nedelje je glavna vest bila predsednikov višednevni boravak u Podrinju i njegove svakodnevne aktivnosti, ali meni je mnogo važnija bila skoro potpuno zanemarena informacija o Ibru.

Reka je, zbog velike suše, ostala bez vode na nekoliko mesta u donjem toku, u dužini od dvadesetak kilometara, na granici između Srbije i Crne Gore.

Zbog toga je nastao pomor ribe, a na društvenim mrežama se pojavio snimak lokalnih aktivista i opštinskih službi, tutinskog Gorskog centra, rafting kluba, ribolovačkih društava iz Tutina i Novog Pazara, volontera i meštana sela Špiljani koji su pokušavali i uspeli da spasu preostali riblji fond.

Svaka čast, zemljaci, samo još kada ne biste u te iste reke bacali enormne količine smeća. Sigurno ne bacaju ovi koji su spašavali ribe, ali mnogi to čine.

„Nisu poznate okolnosti nestanka vode u vodotoku. Prema saznanjima sa terena, reka Ibar je presušila na teritoriji Republike Crne Gore, pa zbog toga vode u reci Ibar nema na teritoriji Srbije“, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Nije Ibar jedini problem. Prema podacima inicijative „Pravo na vodu“ tokom jula i avgusta, 65 mesta u Srbiji bila su bez vode zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži.

Nestašice vode, prema podacima Inicijative, nisu rezultat povećane potrošnje, već zastarele infrastrukture, neefikasnih institucija i klimatskih promena. Suša jeste kriva za mnogo toga, ali ima očigledno nešto i do ljudi i instutucija.

Prema podacima Inicijative, zbog loše organizacije komunalnih službi, Srbija godišnje izgubi 35 odsto vode.

Ima li nestašica vode veze sa mogućim otvaranjem rudnika litijuma? Nema, jer nema ni rudnika, ali kada ga bude, ko zna šta još možemo da očekujemo.

I da li od vlasti koja ne može da obnovi komunalnu infrastrukturu, možemo da očekujemo da će dobro voditi posao oko otvaranja rudnika za koji se zna da će biti jedinstven po mnogo čemu?

Ali spin doktor u ulozi predsednika će verovatno mnoge ubediti da ćemo od litijuma zaraditi toliko para da ćemo uvoziti vodu, hranu i sve što nam treba.

I Irak je silne pare zaradio od nafte, pa im to sreću nije donelo. Ali, dobro je, pala je kiša, pa je bar Ibar počeo da se puni.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.