Bora Đorđević i Riblja čorba će sledećeg četvrtka, umesto u prvobitno planiranom Novom Pazaru, održati koncert u obližnjoj Raškoj. Sama najava koncerta izazvala je burno negodovanje u većinsko bošnjačkom Novom Pazaru, a na pojedinim sandžačkim sajtovima mnogi su, nimalo biranim rečima, poručivali da „četničkog vojvodu koji je učestvovao na frontu tako što je pesmom podizao moral hordama zla na prostorima bivše Jugoslavije“ ne žele ni da vide ni da čuju u svom gradu. Bilo je i žešćih poruka: „Bujrum, četnik će doći, a vratiti se neće“. Đorđević je izjavio da su „ekstremistički napadi na njega sramota za državu“. „Sprečen sam da budem u Kosovskoj Mitrovici, kao i u Novom Pazaru, a sve se to dešava na teritoriji koja se zove Srbija.“
U pravu je Đorđević. Nije u redu da bilo kom umetniku i muzičaru, iz političkih razloga, bude onemogućen nastup. Ali, zašto se to desilo čoveku koji je pojedinim pesmama i prvim albumima Riblje čorbe obeležio rok scenu Srbije i nekadašnje Jugoslavije? Letos je u Novom Pazaru nastupio njegov kolega iz prvobitne postave Čorbe – Momčilo Bajagić Bajaga, koji ne samo da nije imao problema već je oduševio novopazarsku publiku. Pazarci su ga, kao i mnoge goste, dočekali srdačnom dobrodošlicom.
Zašto je onda Đorđević dočekan „na nož“? Nije teško pogoditi. To beše onaj muzičar i četnički vojvoda koji se godinama takođe nimalo biranim rečima obraćao pripadnicima pojedinih narod i vera (Slovence je nazvao „bečkim konjušarima“, pretio „drugovima zagrebačkim“, a muslimanima, u duetu sa „srpskim Tompsonom“ Bajom – malim Knindžom pevao „Ćuti, ćuti Mujo, ubiću te ja, znaš li onu našu stiže vojvoda…“), ali i svojim političkim neistomišljenicima iz pojedinih stranaka i nevladinih organizacija? Ovom muzičaru „new chetnik“ stajlinga ne smeta što publika na njegovim koncertima skandira Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, nije mu bilo mrsko ni da prisustvuje političkim protestima na kojima je uzvikivano: „Nož, žica, Srebrenica“, ali mu čudno što „ekstremni“ Bošnjaci ne žele njegov koncert. Đorđević, znači, može da preti Muji da će da ga ubije, a Mujo ne može njemu da uzvrati istom merom?
Ne štedi ni „pedere“. Oštro se i primitivnim rečnikom suprotstavljao Paradi ponosa u Beogradu. Dakle, Đorđević može homoseksualcima da brani da šetaju Beogradom, a njemu niko ne može da brani da šeta Novim Pazarom? Nešto mi tu ne štima. Mada, glede odnosa prema homoseksualcima, sigurno bi se se Đorđević i sandžački „forumaši“ složili. Da li bi Đorđević možda bolje prošao da je izjavio da baklavu voli više od Vasine torte, da se grozi krmetine, a da je pešterska jagnjetina zakon, da je Kelvin Klajn nula, a pazarski džins vrh, da jeste pevao „Ćuti, ćuti Mujo, ubiću te ja“, ali je u stvari mislio „Ćuti, ćuti, geju, ubiću te ja“? Da li bi mu Sandžaklije oprostile, kao što su mu Slovenci? Evo i Doris Dragović se sprema da peva u Beogradu, pa što ne bi Riblja čorba u Novom Pazaru? Teško. „Gadni“ su ti sandžački Bošnjaci, što ja bar znam. Moji su, i samim tim meni mili i dragi, mada bi stvarno mogli bar ponekad da „malo“ prikoče. Ali, Đorđeviću su odgovorili rečnikom koji on najbolje razume. Uostalom, „kako seješ, tako žanješ„, kažu i Bošnjaci i Srbi. Što se turneje Riblje čorbe tiče, svaka reklama je dobra. Novih hitova nema, ali se koncerti organizuju, pa provokacije i skandali super dođu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
