Kazablanka

Ova ljubavna priča iz Drugog svetskog rata odigrava se u istoimenom marokanskom gradu koji je u to vreme bio pod kontrolom Višijevog kvislinškog režima.

Preko Kazablanke su begunci iz raznih evropskih zemalja bežali od nacista, pa je grad bio stecište ne samo izbeglica već i špijuna svih vrsta. Svi pratili šta se dešava u Kazablanci.

Glavno mesto susreta fašista, antifašista, izbeglica, špijuna, bio „Rikov kafe“, Amerikanca Rik Blejna, ciničnog usamljenika koga nisu zanimali ni nacisti, ni pokret otpora.

Gleda čovek sebe i svoj interes i nije ga briga ko vlada – fašisti, antifašisti, SNS, DS, SSP, SPS…Svi mu isti.

Ali, jednog dana u njegov kafe ulazi ona – njegova nekadašnja ljubav i traži pomoć da sa novim partnerom pobegne u SAD. Rik je u dilemi, da li da joj pomogne ili ne?

Film je naravno najpoznatiji po glavnim glumcima Hemfri Bogartu (koji „mrzi Švabe, kukavice i barabe…“, kako je primetila „Riblja čorba“) i Ingrid Bergman, kao i brojnim replikama koje su postale deo kinematografske baštine: „Lui, mislim da je ovo početak divnog prijateljstva“, „Uvek ćemo imati Pariz“, „Od svih kafana u svim gradovima na čitavom ovom svetu, ona je morala da uđe u moju“…

Kazablanka je postala deo našeg političkog folklora i to, očekivano, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

„Beograd je ovih dana poput Kazablanke, jer kada su tu gosti iz Rusije, otkrivaju se oni iz zapadnih službi koji ih prate u stopu i isto kada su tu ljudi sa Zapada, prate ih sa Istoka“, izjavio je predsednik Vučić na obeležavanju Dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Ako je Beograd poput Kazablanke, ko su naši Hemfri Bogart i Ingrid Bergman? I šta da svira Sem?

Prema Vučićevim rečima, „to pokazuje koliko su i jedni i drugi zainteresovani za ovo parče zemlje koje bismo da sačuvamo za sebe i svoja pokoljenja“.

Vlast Srbiju čuva tako što je rudnike prodala Kinezima, zemlju Arapima, beogradski aerodrom ustupila Francuzima, a uskoro će izgleda i EPS.

Beskrajne tirade i kuknjava predsednika se nastavljaju.

Mnogo mu je teško, Srbija i srpski narod su ugroženi, iako se sve svodi na jednostavno pitanje – ako je zemlja kandidat za članstvo u EU treba li da sledi spoljnu politiku Brisela i uvede sankcije Rusiji.

Ukoliko se Srbija slaže sa ministrom Vulinom da joj u EU nije mesto, potrebno je da samo Briselu kaže – doviđenja i okrene se Moskvi.

Neka se Vučić seti u kakvoj se dilemi Rik iz Kazablanke našao i ipak je prelomio i to pametno.

Uskoro, bože zdravlja, dobijamo vladu koja će valjda pomoći predsedniku da reši ovu višemesečnu dilemu.

Vlada će imati 25 resora, četiri više od aktuelne. Biće, znači, mesta i za Vesića i Vučevića, a i za još neka nova lica.

Da li će jedan od prvih poteza sledeće Vlade biti novo „njet“ Moskvi?

Sva je prilika da hoće, a priprema javnog mnjenja, sudeći po naslovnim stranama tabloida, uveliko traje.

Bilo je dovoljno da, nakon priča o izbeglim Rusima zbog kojih su cene nekretnina u Beogradu otišle u nebesa, iz Brisela stigne nagoveštaj mogućnosti ponovnog uvođenju viza za građane Srbije, da se mnogi zapitaju treba li Beograd da nastavi da tvrdoglavo stoji uz Moskvu. Izgleda da mnogi ne žele da letovanje u omiljenoj Grčkoj menjaju za Krim, na primer.

Na listi najboljih filmova, pre „Kazablanke“ su „Kum“ o mafijaškoj porodici Korleone na drugom i „Građanin Kejn“ o moćnom medijskom magnatu, na prvom mestu. Mogu se i tu povući paralele sa Srbijom.

Eto novih motiva Vučiću za predstojeća istorijska obraćanja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.