„Kefalica“, emisija nekadašnje TV „Avala“, autorke Tanje Aleksić spada u svetle tačke ovdašnjih elektronskih medija. U njoj su deca iz beogradskih vrtića odgovarala na različita pitanja, a „Kefalica“ je bila toliko popularna da na internet portalima njeni „biseri“ i danas imaju brojne simpatizere. Šta se sve tu moglo čuti… Sećam se jedno pitanje je bilo i „šta rade novinari?“ Zainteresujem se, odgovor me oduševi. „Novinari sede u studiju, slušaju Grand šou pevače i pevačice i onda ocenjuju kako su pevali, kakav im je stajling, šta su obukli… Pa ih nešto kao pitaju…“ Nije li to odličan odgovor koji slikovito opisuje stanje u našim medijima? Džabe mozgamo mi u NUNS, kolege u UNS, medijske strategije, eksperti… mala deca vide da se novinarstvo u ovoj zemlji svelo na tabloidno prepucavanje i slikanje po studijima. I mi novinari kao nešto pitamo, takoreći istražujemo.
Ali, mi smo i dobro prošli. Znate „ko je bio Ivo Andrić?“ „On je bio zidar i napravio je najveći most na Drini, al mu nisu platili“, čulo se u „Kefalici“. Pitanje „ko je patrijarh?“ imalo je više zanimljivih odgovora. „On je isto što i Sveti Sava samo što je živ“. „Kad je Božić ili Uskrs on peva, a nije snimio CD“. „Patrijarh je onaj što se krsti kad mu mi mašemo“. U „Kefalici“ su se uglavnom mogli čuti jednako pametni i duhoviti odgovori. Na pitanje autorke „Kako se zovu ljudi koji rade u banci?“, usledio je odgovor: „Pa ne znam, nisam ih pitala“. „Čemu služe reklame?“ „Reklame služe da ideš da piškiš ako ti se piški“. „Šta je ljubav?” “Ljubav je ono kad se volite i kad se ljubite i kad vam srce drnda”. Bavili su se beogradski mališani i „međunarodnim temama“, pa i najvećom silom sveta. Od njih smo tako saznali da su Amerikanci „oni što ne znaju gde je Srbija“, a Amerika zemlja u kojoj su „živeli kauboji i indijanci, ali su se poubijali, pa sad tamo žive samo glumci“.
Godinama nema ni „Kefalice“ („Farma“, „Grand“ i „VB“ su zakon“) ni TV „Avala“, vrtiće su učesnici ove emisije zamenili osnovnim školama. Nisu još stasali za malu maturu, ali možda su i oni pratili skandal oko poništenog završnog ispita. Dakle, država Srbija, lider regiona, kandidat za članstvo u EU, „čekalac“ datuma za početak pregovora… ponovo nije uspela da organizuje regularan prijemni ispit za upis u srednje škole. Ponovo zato što skandali prate maturske ispite godinama, bez ikakvih posledica. Muvanja je bilo i ranije, samo niko nije odgovarao. Sada je samo pukla bruka jer je krađa bila očigledna, a i uhapšena radnica „Službenog glasnika“. Biće da je ona „vođa mafije“. U senci skandala prošla je skoro nezapaženo činjenica da su svršeni osnovci na „provaljenom“ i poništenom ispitu postigli loše rezultate. Slično, ali još tragičnije desilo se ovdašnjem zdravstvu. Tokom epidemije bakterije klostidije umrlo je osam pacijenata Užičke bolnice, ali odgovornih nema.
Kakvu poruku time država šalje deci? Da kefala ne zamaraju učenjem i razmišljanjem, pošto muvatori uvek bolje prođu. U „Kefalici“ su to, izgleda, već shvatili. „Šta je to politika?“ „Hm… meni je tu nešto sumnjivo…“, odgovori jedan pametan dečak. Možda budući ministar. Ili bar državni sekretar.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
