Kondicionalna obećanja i poneka pretnja

U takvim trenucima se uvek setim šaljive pesme „The Future’s So Bright, I Gotta Wear Shades“ („Budućnost je toliko svetla da moram da nosim naočare za sunce“) iz 1986. godine američkog alternativnog sastava Timbuk3, čiju su okosnicu činili bračni par Pat i Barbara MekDonald. Po pravilu, posle izbora pobednici svoja obećanja zaboravljaju. Ljudski je to, kao što je ljudski što mi, glasači, skoro uvek „padamo na iste fore“, mada se kunemo „e, neće me više „upecati“. Čudno je, međutim, kad se političari koji vladaju godinama, ničim izazvani, bez ikakve naznake izbora, ponašaju kao da su usred kampanje, šire optimizam i obećavaju li, obećavaju…

Primer prvi – Premijer Mirko Cvetković je još u oktobru, „na osnovu sopstvene metodologije i svakodnevnih izveštaja o prilivima i stanju u budžetu“, izjavio da je Srbija „počela da se oporavlja od efekata svetske ekonomske krize“, ali da će oporavak trajati dugo uz dodatne mere štednje. Primer drugi – Mlađan Dinkić, ministar ekonomije je krajem prošle godine izjavio da parafiranje aneksa ugovora sa „Fijatom“ ne predstavlja samo posao veka već i simboličan izlazak Srbije iz recesije. „Pregrmeli smo ekonomski najtežu godinu u poslednjih pola veka. Konačno dolaze bolja vremena. Pozitivni efekti Fijatove investicije osetiće se već u prvoj polovini sledeće godine i ubeđen sam da ćemo tada krenuti u privredni rast, to znači veće plate i penzije“, izjavio je Dinkić. Primer treći – Guverner NBS Radovan Jelašić pre neki dan je ocenio da je, prema ekonomskim pokazateljima, Srbija izašla iz krize. „Konkretan boljitak za građane najverovatnije će doći 2011. godine“, smatra Jelašić, ali taj deo su mnogi „prečuli“.

Građani su najpre bili sumnjičavi prema onom što su čuli od premijera Cvetkovića, ali kad su posle njega Dinkić i još neki ministri ponovili da smo izašli iz krize, nisu pažljivo ni saslušali cele izjave već su se „uhvatili“ za njihov prvi deo o kraju krize i brže-bolje krenuo je „stampedo“ štrajkova i zahteva za povećanje i isplatu plata. Vlada u čudu. Zašto? Ako smo izašli iz krize i recesije, nije li normalno da radnici upitaju: mogu li se plate povećati? Nisu radnici ništa potpisivali sa MMF. A sporazum sa MMF koji podrazumeva zamrzavanje plata i penzija u ovoj godini izgleda da su mnogi ministri zaboravili, pa što bi ga građani pamtili? Uostalom, Dinkić je prošlog meseca, decembra 2009. godine rekao, ponavljam: „…u prvoj polovini sledeće godine (znači ove, 2010. godine, prim.autora) i ubeđen sam da ćemo tada krenuti u privredni rast, to znači veće plate i penzije“. Ministar energetike Petar Škundrić potpisao je početkom meseca sporazum sa EPS o mogućem povećanju plata. Šta je onda problem? Nema para. E, onda ne treba širiti lažni optimizam. Pa, nismo u predizbornoj kampanji.

Šta još čudi vladu u vezi sa aktuelnim štrajkovima kojima se ne zna broj? Opozicija koja koristi nezadovoljstvo radnika u borbi protiv aktuelne vlade? Kakvo iznenađenje! Pa neće valjda opozicija da pomaže poziciji i ubeđuje radnike u ono što i vlada izbegava jasno i glasno da saopšti, a to je da para nema. Tačnije, nema dovoljno za sve naše potrebe. Vladu bi pre trebalo da zabrine nesklad u njenim redovima. Primer prvi-pomenuti Škundrić obećava povećanje plata radnicima EPS, Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić padaju u nesvest od šoka. Primer drugi – lokalna vlast u Kruševcu podržava štrajk tamošnjih radnika. Vlast u Kruševcu, kao i u Republici predvodi DS. Ko je onda ovde vlast, a ko opozicija?

Naravoučenije: ne treba vlada da preteruje sa obećanjima i optimističkim prognozama, bar ne van predizbornih kampanja jer time samo pojačava nerealne želje radnika javnog sektora i propalih preduzeća. Bolje je ono što su uradili na svojoj ovonedeljnoj sednici. Prvo su povećali akcize na alkohol, cigarete i gorivo, što znači nova poskupljenja, očekivani ali ipak hladan tuš za građane. Onda su nas „obradovali“ usvajanjem uredbe koja bi trebalo da omogući gradnju jevtinijih stanova i tako nas „ presekoše“ toplim tušem. To hladno-toplo ili toplo-hladno je dobitna kombinacija. Pogotovo ako je „toplo“, tojest optimistička najava na dužem štapu. To što, u ovom slučaju, neki građevinari tvrde da nije realna vladina računica o izgradnji jevtinijih stanova, nema veze.

U susednoj Hrvatskoj predsednički izbori davno završeni. Čeka se inauguracija pobednika Ive Josipovića, ali njegov prethodnik Stjepan Mesić takođe kao da je u nekoj kampanji. Za razliku od naših političara, on, međutim, ne obećava već stalno nešto bombasto izjavljuje. Mesić se, u neformalnom razgovoru sa novinarima, malo slobodnije izrazio u kondicionalu, odgovori su stigli iz Beograda i Banjaluke. Onda objašnjenje iz Zagreba, a rasprava se do Njujorka proširila. Taman su strani mediji počeli da zaboravljaju ovaj deo Balkana, kad Mesiću hvala, seti nas se britanski Gardijen. Britanski list je povodom Mesićeve izjave o slanju vojske u slučaju referenduma o otcepljenju RS od BiH primetio da su lideri bivše Jugoslavije razmenili neprijateljske uvrede koje su podsetile na ratove iz 90-ih. Pošto se izbori u BiH očekuju u drugoj polovini godine, raspirivanje nacionalističkih i ostalih strasti, tek treba da očekujemo i na njih se psihički pripremimo. Bilo bi najbolje kada bi srpski i hrvatski mediji izbore u BiH pratili samo „u crtama“, a predsednici, premijeri, ministri država garanta Dejtonskog sporazuma malo se uzdržali. Nek ne zaborave da ni Srbija ni Hrvatska nisu potpisnice Dejtonskog sporazuma zbog svoje važnosti već žalosne uloge u krvavom BiH ratu.

Na kraju, znate šta je bilo sa grupom Timbuk3? Imali su taj jedan svetski hit, raspali se 1995. a Pat i Barbara se razveli.