Britanska kraljica Elizabeta Druga i njeni podanici maestralno su proslavili dijamantski jubilej, 60 godina njene vladavine. Samo Britanci tako nešto mogu da prirede. Naravno, razdragani građani dali su upečatljiv doprinos.

Svima je bio potreban odušak. Kriza, nezaposlenost, siromaštvo, ratovi svuda u svetu… usred sveg tog haosa veličanstveni prizori ispred Bakingemske palate. Iako sam ubeđen republikanac, oduševljeno sam gledala prenos BBC. Kakvi pregovori o vladi, kakav tenis, Elizabeta Druga je zakon. Drug Panović bi rekao: od anglofila kao što si ti, to se i očekuje. Ma, anglofil nisam, ali kakav događaj je bio proslava dijamantskog jubileja kraljice Elizabete…

Čime to ona pleni? Na prvi pogled, simpatična baka koja prirodno deluje u svakom okruženju. Može se videti sa običnim građanima i velikodostojnicima i snalazi se u svakoj situaciji, bez arogancije, ali i bez dodvoravanja širokim masama. Jeste šef države, ali Ujedinjeno Kraljevstvo odavno nije sila, a kraljičina politička uloga skoro i ne postoji. Šta je onda tajna njenog uticaja i popularnosti? Elizabeta Druga se čvrsto drži zakletve koju je svojim podanicima dala dok je bila princeza: služiće svom narodu. I služi tako da je „zaštitni znak“ svoje zemlje, konstanta kojoj Britanci veruju i vole. Čak i malobrojni zagovornici ukidanja monarhije u Velikoj Britaniji, priznaju da kraljica odlično radi svoj posao.

Gde smo mi? Za ovih 60 godina, promenili smo tri-četiri zemlje i dva društvena uređenja. Za razliku od britanske kraljice, koja služi narodu, „naši“, državnici i političari, ubeđeni su da narod njima služi i postoji zbog njih. Što se uhvate fotelje, umisle da istorija od njih počinje, da su mesije ili očevi naroda. Ni pretendenti na nepostojeći presto nisu bolji. Karađorđevići se uveliko svađaju i tuže oko imovine. Ali, nisu samo oni krivi. Ima nešto i u „običnom“ svetu i tradiciji, koju mi ne posedujemo, a koja se gradi stotinama godina. Setimo se čuvenog odgovora Nikole Pašića poslaniku koji je ljut zbog premijerovih reči u Skupštini izgovorio: „Tako nešto engleski premijer Gledston nikada ne bi rekao“. „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston“, replicirao mu je Pašić.

To je jedan od mnogobrojnih razloga što predsednik Srbije ne može i ne treba da bude engleska kraljica, mada je inauguracija Tomislava Nikolića stvarno mogla bolje da bude organizovana. Naravno, nije ni trebalo ni mogla da liči na kraljevsku, ali zar su morale zvanice da se kupaju u znoju? Čemu uopšte inauguracija, koju su iz poznatih i razumljivih razloga susedi bojkotovali, ostali ignorisali (kakav je to „visoki“ skup kome prisustvuju tek dva bitna gosta iz inostranstva i poneki ambasador) kad je Nikolić već položio zakletvu i uveliko radi svoj posao? E, da je, pored Štefana Filea, došla još Hilari Klinton umesto što se samo telefonom javila… Putin i Medvedev su bili opravdano odsutni, spremali se za Dan Rusije. Ali, naša „prva dama“ je dobro izgledala, a predsednički par otpevao i himnu i „Vostani Serbie“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari