Krško vs Trepča

Može da se buni, osuđuje, traži, tuži… U vreme pisanja ovog teksta, još je zasedala Vlada Srbije, a od premijera Aleksandra Vučića se očekivalo da se obrati javnosti, (dramatično, a kako drugačije). U nizu izjava o Trepči, istakao se i slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Franc Bogovič.

U izjavi za Danas Bogovič je poručio da umesto jednostranih odluka o Telekomu i Trepči, otvorena pitanja Beograd i Priština treba da rešavaju dijalogom, u čemu bi i EU trebalo da pomogne. Brisel je, međutim, već odgovorio da se o Trepči može raspravljati samo ako se dogovore obe strane, a da je u slučaju Telekoma reč o sprovođenju već dogovorenog. Mnogi u Srbiji, ipak, ne znaju šta je u Briselu dogovoreno, javno i možda tajno. Vlada Srbije demantuje da je bilo ikakvih tajnih dogovora i takve tvrdnje odbacuje kao zlonamerne. Kome verovati? Onima koji tvrde da vlasti u Srbiji nepotrebno dižu buku jer su na sve već pristali ili ovdašnjim zvaničnicima koji ističu da je pređena „crvena linija“ i da će Beograd ozbiljno razmisliti o odnosima prema Prištini i Briselu?

Drugi deo Bogovičeve izjave znatno je interesantniji. Ovaj poslanik, nekadašnji predsednik slovenačke opštine Krško smatra da bi slovenačko-hrvatski dogovor o nuklearki u ovom mestu mogao da bude model za rešavanje problema u vezi s imovinom između Beograda i Prištine. Slovenija i Hrvatska su o Krškom pregovarale 13 godina. Dogovor su 2001. postigli tadašnji premijeri Ivica Račan i Janez Drnovšek, a hrvatski i slovenački parlament ratifikovali u naredne dve godine. „Slovenija i Hrvatska su u to vreme ipak dostigle međuvladin sporazum, u kojem je uzet u obzir i glas građana iz Krškog“, podsetio je Bogovič, dodajući da je sporazum od tada na snazi i da dve zemlje sarađuju u vlasništvu i upravljanju elektranom. Nuklearnu elektranu Krško, koja radi od 1981. zajedno su gradile Slovenija i Hrvatska. Slovenija je nacionalizovala nuklearku 1996, a 1998. obustavlja isporuku struje Hrvatskoj zbog nepristajanja na cenu isporučene energije. Prema sporazumu Račan-Drnovšek obe strane su odustale od potraživanja, pristaju na uplate u zajednički fond, dogovorena je i zajednička uprava. Realizacija dogovora ipak nije laka, pa su dve zemlje nastavile da se spore.

Da li je model Krško primenjiv u slučaju Trepče? Da parafraziram Nikolu Pašića, koliki su Srbi i Albanci Slovenci i Hrvati, toliko je i moguća primena njihovog dogovora o Krškom u slučaju Trepče. Beograd i Priština ipak mogu nešto da nauče iz odnosa LJubljane i Zagreba. Kolike god da su razlike, Slovenija i Hrvatska nisu ratovale niti su njihovi odnosi toliko opterećeni istorijom, ali ni njihovi odnosi nisu idealni. LJubljanska banka, Piranski zaliv, Krško, toliko su opterećivali i još opterećuju odnose dve zemlje da je Slovenija blokirala pregovore i članstvo Hrvatske u EU. Pa Hrvatska sada „vraća“ Srbiji, a Srbija će, ako bude u mogućnosti, da se „sveti“ BiH i Kosovu. Odnosi Slovenije i Hrvatske, članica EU i NATO, nekad su toliko napeti da je bivši direktor slovenačke obaveštajne službe Damir Crnčec Zagreb optužio za „vizantizam“. Samo što nije upotrebio ono poznato „šaka jada“.

Skoro svi na prostorima SFRJ imaju međusobne probleme, ali važno je da pokušavaju da ih reše, sopstvenim snagama ili uz pomoć sveta. Bitno je da ne zveckaju oružjem. Jedna „sitnica“ u usvojenom zakonu o Trepči, prošla je skoro neprimetno. Vlasništvo nad Trepčom je podeljeno 80 odsto za državu Kosovo (dakako, „samozvanu i lažnu“), a 20 radnicima. Zar nisu radnici gradili fabrike u bivšoj SFRJ? Zar to vredi samo 20 odsto?