Krvava nedelja

U podkastu „Awards Chatter“, objasnio je da isključuje radio kada puste pesme U2, jer ne može da sluša svoj vokal i tvrdi da je tek nedavno naučio da peva.

„Bio sam u kolima kada je išla jedna naša pesma i kako kažemo u Dablinu, pocrveneo sam. Tako mi je bilo neprijatno“, objasnio je.

Bono i U2 ipak su odavno rok legende, a popularnost u Srbiji mu je značajno pala uglavnom zbog političkog angažovanja i čestih poseta Sarajevu.

Od aktivizma članovi U2 nikada nisu bežali, što dokazuje i njihova možda najpoznatija pesma „Sunday, bloody, Sunday“, koja po meni, predstavlja suštinu onoga što rok jeste.

Moćan ritam, bubnjevi, gitare, tekst sa jasnom antiratnom porukom, dopalo mi se i kako je Bono otpevao, ma koliko on bio kritičan.“… A bitka je tek počela; Mnogo je gubitaka, ali recite mi ko je pobedio; U našim srcima iskopani rovovi; A majke, deca, braća, sestre rastureni; Nedelja, krvava nedelja…“

Verovatno najpoznatije izvođenje ove pesme bilo je 1983. na koncertu u Red roku u Koloradu, a pre nekoliko dana, povodom obeležavanja pola veka od zločina, Bono i gitarista Edž izveli su akustičnu verziju.

U Londonderiju i širom irskog ostrva, nezavisne Republike i severa koje je deo Ujedinjenog Kraljevstva, obeleženo je 50 godina zločina koji je postao metafora decenija političkih nemira i terorističkih napada u Severnoj Irskoj.

„Godine nevolja“ nezvanični je naziv tog tmurnog razdoblja.

Avgusta 1971, u atmosferi sve težeg nasilja i češćih bombaških napada, parlament je usvojio zakon koji je vlastima dao ovlašćenje da u Severnoj Irskoj zatvaraju ljude bez suđenja.

Mere su sprovođene uglavnom protiv irsko-katoličkog stanovništva koje većinom podržava ujedinjenje sa Republikom Irskom.

Katolici odgovaraju masovnim protestima, a jedan od većih održan je u Londonderiju 30. januara 1972. Demonstranti nailaze na blokadu Padobranskog puka Britanske vojske, kreće koškanje, vojnici uzvraćaju paljbom.

Ubijaju 13 ljudi i ranjavaju 15. Irska, Britanija, Evropa, svet bili šokirani.

Kako to u jednoj demokratskoj, civilizovanoj, razvijenoj zemlji da se desi u drugoj polovini 20. veka?

Dan posle „Krvave nedelje“, vlada u Londonu je saopštila da će biti pokrenuta istraga koju će voditi vrhovni sudija lord Vidžeri.

Vidžerijev tribunal vojnike i britanske vlasti oslobađa krivice, mada je opisao da se otvaranje vatre vojnika „graniči sa nesmotrenošću“.

Istraga i izveštaj shvaćeni su kao zataškavanje.

Nova istraga pokrenuta 1998, izveštaj podnet 2010, postavši tako najduža aktivna istraga u britanskoj pravnoj istoriji.

Koštala je oko 200 miliona funti (oko 240 miliona evra). Pokazala je da nijedna žrtva nije predstavljala pretnju niti činila išta što bi opravdalo otvaranje vatre na njih.

Usledila je istraga tužilaštva, pominjano nekoliko NN britanskih vojnika.

Državno tužilaštvo Severne Irske prošlog leta saopštilo da postoji dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv jednog, poznatog kao Vojnik F, za dva ubistva.

Optužnica ipak nije podignuta i za ovaj zločin niko nije kažnjen, mada su britanski političari davno izrazili žaljenje i osudu.

Šta nam ovo govori?

Zločina je bilo i biće svuda, u ratno i mirno vreme.

Sa zločinima se teško suočavaju mnogo veće, bogatije, organizovanije zemlje, a kamoli naš siroti Balkan.

No, bez suočavanja i kazne, zločini postaju omča oko vrata svakog društva, ali ljudi ostaju i hteli ne hteli, moraju da žive zajedno. Englezi, Irci, Srbi, Hrvati, Bošnjaci…