Krvava nedelja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo, divna kolumna, možda Vama pohvala ne znači, ali moje oduševljenje moram da izgovorom.
   Zaista sam uživala

2. Slažem se sa zaključkom no moram dodati da smo se mi ovde donekle i suočili sa zločinom , ipak su naši zločinci , nakon sto smo ih izručili Hagu ,pod punim imenom i prezimenom, svi zajedno osudjeni na oko 1500 godina robije.
   Na koliko godina robije su osudjena ta NN lica sto su pucala na civile?

3. Pa ne moraju da žive zajedno, povuku se granice i svako sa svoje strane. Evo odnosi Srba i Hrvata su bolji otkad nismo zajedno, bar se ne gine, dok se u Bosni gde su svi prisiljeni na nekakav šerijatski brak gadno kuva.

4. Postovana Safeta napisali ste divan i poucan tekst.Zgrazavam se odnosom ove vlasti prema zrtvama svih zlocina u Ex Jugoslaviji i nadam se da ce nova vlast posle 03,aprila znati hteti da artikulise i da se pravilno postavi prema zrtvama kao i prema zlocincima.

5. Koja je poruka teksta? No, bez suočavanja i kazne, zločini postaju omča oko vrata svakog društva, ali ljudi ostaju i hteli ne hteli, moraju da žive zajedno. Ko se do sada suočio sa svojim zločinima? Možda imperijalne sile, SAD, V.Britanija, Francuska. Nemačka se nije suočila sa svojim zločinima u dva svetska rata.Japan se nije suočio sa svojim zločinima od 1934-1945. godine. Neko je pomenuo da su u našem građanskom ratu osuđenici dobili 1500 godina robije. Netačno. Samo su Srbi dobili 1107 godina robije, a ostali se šetaju i smeškaju. A suočavanje ostalih? E, to će verovatno, sledećim tekstom, da nam objasni draga novinarka.

6. Idealna novinarka za pricu o Bonou. Preslikani karakteri…

7. „Bono i U2 ipak su odavno rok legende, a popularnost u Srbiji mu je značajno pala uglavnom zbog političkog angažovanja i čestih poseta Sarajevu.“, napisa i osta živa, što bi rekao narod.

   Znate koliko prosečnog gradjanina Srbije je u opšte i briga za Bona i U2 i njihovo „angažovanje u Sarajevu“ ili bilo gde u svetu… čak i one gradjane Srbije koji vole rok.

   Vi ste puni mržnje prema Srbiji i Srbima i svaki način koristite da podvučete neku falinku i tom narodu i toj državi pa čak i ovim povodom kad pišete o nekom sasvim drugom prostoru i dogadjaju sa kojima Srbi i Srbija nemaju ni dodirnih tačaka našli ste eto razlog da i njih spomenete.

   Ako ništa drugo, daj bar eto to, kako im je „popularnost značajno u Srbiji opala uglavnom zbog njihovog političkom angažovanja i čestih poseta Sarajevu“.

   I eto, potroših vreme da napišem ovaj komentar a iskreno, čisto sumnjam da će ga ovdašnji cenzor pustiti jer, da sam bio vulgaran na Vaš račun ili krajnje prizeman i prost, komentar bi možda i prošao jer se to uklapa u mantru o prosečnom Srbinu koje se ova redakcija drži a usput i „dokazuje“ kao neku nepristrasnost i otvorenost ali iz iskustveno sam se već davnih dana uverio da retko kada puštate, ili nikako, komentare poput ovog.

8. U pravu je Bono, ima cega da se stidi.

9. Bravo za poslednji paragraf, gospodjo Bisevac.